Prosvetni glasnik

ПР0СВЈ4ТНИ ГЛАСНИК

сумњичећи друге да га немају, ако се њиме не размећу, једном речју, да стварају књижевност у место : на,уке о старим књижевностима" 1 . Можемо брзо прећи' 1 а»гае-холавдск^| вериод Ј .. У^Холандској ћемо нарочито наћи да се потврђује наш поглед. 11а .дма }Љ |ЈЛм Италију, Холандска је још одавно реФормовала своју наставу и пред крај XV века била је боље но и која друга земља готова да прими добро семе обновљених књижевности. Само име Еразма, једног светила ренесанса на северу, било би довољно да обележи положај. Темељна средња класична настава дала је средстава, да се зарана организује правилна настава Филологије на университетима у Лајдену, Утрехту, Гронингену/Лувену, који су за три века увек имали ваљаних, понекад и славних проФесора. Треба споменути на првом месту францускога Скалигера. који је живео у Лајдену од 1593. до 1609.; па онда Јуста Липсија (Јооз(; Е1р8, Јив^из Е1р81и8) : тројицуДуза, Данила и Николу Хензија (НеЈпвшз), Јована Фридриха Гронрва, Јке [)ар'а Јована Фоса (Уозвшз), двојицу Б^рмана, Хемстерхуза^ Љешб^егћиашз), Вадкенера (УаГкепаег) н толике друге. Они обрађиваху цело филолошко поље, концентрујући ипак свој труд на објашњењу и критици писаца, нарочито латинских писаца; многи су се ол г њи х бавили више око скупљања грађе но око њеног обрађивања; други, н^'нротив, као Никола Хензије и Јован Фридрих Гронов, могу се рачунати међу најсмелије и најумешније критичаре. г 1лавн4 ха .рактера инглеске школе, коју представља Један од владара у филологији , РичаЈЈД Бентли (ВепОеу), па онда Маркленд, ^оас фа^ез), Пор'сн (Р0Г8011) и многи други, скоро су иси^као и у холандској школи, само што овде грчки иде испред латинскога, што је много мања опасност, да се човек изгуби у маси Факата и ситних иојединости, и, на/послетку што настава Џ' ■ ) . није тако чврсто организована; свеколике студије у Инглеској имају мање нроФесионалан характер, већ слободнији и разноврснији. Ну и много више можда но на другом месту класичне су студије увек уважаване као најглавнији и најплеменитији елеменат вишега општег образовања. Ево, дођосмо и до немачк# период^ то јест до иериод^ садашњега, ко^е^ су Немци први по времену, најмногобројнији и, сем неколико врло знатних изузетка, најодличнији представници. У Немачкој су студије о старинп на највиднији начин узеле на се двоетцуки характер, који смо им ми дали, характер науке и примењене науке. ЈЈ^ај де характер створен мало по мало још од првих времена, када ренесанс продре у Немачку; он се показа пред крај осамнаестога века а утврди се све више и више у деветнаестом веку. Исти поглед или, још боље, исти поступак, јер се теорије много мењају у Немачкој као и на другом месту, од тада се у разним ступњама рашири и но већини других земаља, у Скандинавској, Швајцарској, у Савезним Америчким Државама и у Француској.

С1авзГоа1 Дт'е«), II (1888), стр. 49.