Prosvetni glasnik

658

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

напора мора живот проћи, зато нам се он често пута показује као очајна борба. И у ствари, живот такавијесте. Зато једина и поуздана водиља кроз овај живот, једини критеријум за добро цедога човечанства, да човек никад не склизне ка з.зу, јесте морални карактер, а то је оно, што нарочито и искључиво, ради јединства, мора себи васпитање истаћи за циљ, јер ће само тако васпитаник остати доследан и веран своме карактеру у свима напорима и променама живота. Напосдетку, ништа човека не може тако представити у његовој правој вредности као карактер. Ни знање, ни умење, ни укус естетички не показује човека увек истога, сталнога, човека у правом смислу да унапред знамо шта он хоће и како хоће, као карактер. — Батност човекову чини карактер. Оно, дакле, што нам се свима апсолутно допада, што истичемо изнад свега код сваког човека, то Је морални карактер. И с гледишта социјалног потребно је јединство, т. ј. једно оиште, заједничко мерило, којим ће сви људи у заједници мерити свачије поступке. Нотребан је један критеријум, један највиши идеал, коме ће друштво тежити, а то је морални карактер као наЈбитнији услов за општи напредак друштва у своме развитку. Нретпоставимо ли циљ распарчан и сваког члана заједнице са нарочитим тежњама, рецимо неко највише воле Физичку развијеност, неко уметност, неко интелект и т. д. шта би онда било заједничко, у чему би се сусрели и интереси и тежње и идеје свију људи? — Онда би једном речју развитак друштвени био зидање Ђавилонске куле. Још само ово. — Друштво се мора узети као колективна јединица. Потребно је, разуме се, знати за класинску супротност, за подвојеност класних интереса, Јер то највише смета васпитању. Али, друштво, као колективна јединица изједначава све интересе, оно својим развитком ту колективност већ наглашава. Наука, индустрија и целокупан живот показују већ зору будућности, као што зора наглашава дан. У томе правцу се креће цео историски нрогрес, па у томе правцу и циљ васпитања мора бити, јер је васпитање Феномен друштвеног живота. Васпитање тек са социолошког живота и добија своју праву вредност, свој прави значај. Зато се мора узети да индивидуални живот — развитак свакога човека потпуно зависи од друштва и да се човек, само у односу заједнице, иојављује као човек. И отуда, с гледишта индивидуалног и с гледишта социјалног, циљ се васпитања мора сусрести у томе: да створимо човека добра, иравична и иоштена с једне стране, а с друге, душевно јака, одлучна, самостална, спремна за отпор и борбу против онога, што не ваља у друштву, онога што штети и индивидуи и друштву, а то значи да створимо морални карактер. Нама не треба омладина блазирана, омладина, која из детињства ускачо у старост, која познаје овај свет и живот само кроз иозоришта; која ус-