Prosvetni glasnik

474

ПРОСВЕТЈШ ГЛАСНИК

Као логички подмет, објашњавајући граматички подмет ј|, инфинитив се често употребљава посде безличних гдагола: 11 1'аи1 треба, мора. П вет1)1е изгдеда. П уаи! тјеих боље је. Д М1 ђоп добро је. П уаи^ аи!;ап1 толико исто вреди. П 1'аП ђеаи леп) је. Напомена. После И ^аиГ тгеих, п гчш1 (шктЛ, други инфинитив, пред којим стоји веза цие (него), има пред собом предлог «Је. Примери: II пе ШШ<; раз гепуоуег гаа У01(;иге (м. Ветоуег та уоНиге пе М1аИ раз). Аи»1ег. — II рагаИ ди'И М4 1 јоп Гоигтг 1а гери1)Ндие (м. ТРоитгг 1а гериШ^ие &И ђоп). Ропзагг!. - (Ји' П Гега 1>еаи сћап1ег 1ап1 (1'Ши81;ге8 тегуеШез! Васлпе. — Тгез 8оиуеп4 Н уаик тгеих $е 1а|'ге С|ие Ае рагкг. АсаДеппе. УаиШ т1еих еп гетрап!; АезКопогег за лае (Хие Је 1а ргосИдиег роиг заиуег 1а ра4пе. С. Ое1ау%ие. Еао прирок пак инфинигив долази носле глагола: с'е81 то је, то значи. бе {.гоиуег налазити се. 8ет1)1ег изгледати, личити. е!ге сепзе бити сматран као. рагаНге изгледати. екге зиррозе бити сматран као. Се аегаК; 1а 1иег (I' ипе аи1ге тап1еге. Тћ. ваиУег — 8оп оеП зетМаИ гедагЈег еп <1ес1ап8. Ј. Тета11;ге — II рагаН Јогтјг <1е1)ои4. Бе РЈ^аго. — II рагасззаН те(1|1ег рго&пДбтеп!;. С. МегкЈез. — 81 1е ргтсе е84 рпзоптег, Ц ез1; сепзб е!ге тог1. Моиевцшеп. Инфинитив може бити у једној иетој реченици и аодмет и ирирок: РагЈоппег п'ез1; раз оићПег. Ј. ТетаИге — 5ои<Г1ег п'е8(; рав јоиег. Багтев(;е(;ег. Главна правила за употребу неодређеног начнна као додатка, који стоји место целе реченице. Према општем правплу, неодређени начин који стоји као скраћена реченида, треба да се односи на неко име или замоницу, изражену у главној речениди. Примери: Кои8 \'ои1опк 1г<таШег (цие поив [■гауалШопзЈ. — Оп 1ш а огс1оппе <1е рагИг (срлЧ! рагШ). — бапз (1ои1е 011 т'епу1е <1е 1и1 г оо1ег ипе ћеиге (Ае се дие је 1иг Vо1е ипе ћеиге). — Је сопвепз а те регАге (а се дие је те регпе). Од овога се правила одступа врло ретко и то само у случају кад јасност реченице од тога ништа не трпи. 1. Дешава се кашто да инФинитивна реченица, која игра улогу предмета, нема видног подмета, али међутим он се мора односити логички на подмет који је одређен главном реченицом или самим текстом. На пример у реченици: Пп допкеиг ехсерИоппе1 аНепс1 за уге роиг апогг &аже 1'ћоппеиг д!ипе ратге /Ше, прећутани подмет инФинитивне реченице ауојг заиуе је очевидно заменица трећег лица И, која се налази у присвојној заменици главне реченице ба.