Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА 475

2. Каткада пак подмот инФинитивне речениде није одређен и не на.зази се у главној реченици ни у ком облику. Он је тада раван неодређеној заменици оп. Примери: Ј 'а1 соттепс1е (1е (Меп(1ге ^и'оп с№псШ,) та рог1е. Је сИб ди'И &и! роиг ^ие 1'Е1а1; ргозреге, сћ'Шзег (ци'оп сЈтШзе) 1е псће аи!:ап1 ^ие 1'т(И§еп1;. Дакле, као што смо видели, употреба допушта неколике повреде општег правила кад јасност говора од тога не трпи. Али када ум не схвата лако прави однос неодређеног начина са главном реченицом, конструкција је погрешна и треба је напустити. У реченици: Оп 1е гепгоуа запз арогг ггеп оМепи, има нејасности, зато што су онај који тера и онај који није ништа добио две разне личности. Дакле конструкција је погрешна. Треба рећи .јасније: Оп 1е гетоуа запз ци'И еМ ггеп оШепи, или употребити пасивну Форму: II (т гетоуе запз адогг ггеп оНепи, где су подмети исти у обе реченице, главној и инфинитивној, и према томе смисао сасвим опредељен. Иста је ствар и са реченицом Госпође Ле бегчдпе : Аргез Гатојг е!;е то1г, е11е у1еп(1га Јс1, зато што је подмет инфинитивне реченице апогг е№ је (Мше с1е 8еУ1§пе), док еПе означава госпођу (1е Сћаи1пе8. Требало је рећи: Аргез ^ие ј'аига1 616 1а уо 1 г , е11е т1еп(1га 1С1. Латинска традиција. И ако је развитак аналитичког духа Француског језика сасвим изменио латинске конструкције, дух традиције ипак је сачувао неке од ових и у данашњем Француском језику. Истина је да се оне не могу познати одмах због њихове доста велике измењености, али ипак има их и таквих чије нас црте врло лако потсећају на дотичне латинске конструкције. Неодређени начип као предмет. Остаци латинске традиције виде се нарочито у употреби неодређеног начина као предмета, чију ћемо употребу као таквог сада изложити. 1. Латински глаголи који изражаваху идеју речи, мисли, жеље, моКи, радоети, срама конструјисали су се са неодређеним начином који је представљао прави предмет радње претходног глагола: угпсеге зсгз, Ги заИ ^агпсге; рго^гсгзсг Vо1о , је ^еих рагИг. Ова је конструкција прешла и у Француски језик. Глаголи чхшШг. запогг, каззег, {алге, рагаИге, зетИег и сви они који изражавају неко мишљење схваћено или изражено, као: сМге, ргНеп<1ге, сгогге, репзег, езрегсг, аппопсег, аззигег, а({ггтег итд. конструјишу се са глаголом у неодређеном начину који им служи као нрави предмет. Овај неодређени начин стоји место допунске реченице иросветни гдасник, II. кн>. св., 5. 1905. 32