Prosvetni glasnik

476

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

која би почињада са везом ^ие и која има исти подмет као и гдавна роченица. Место да се кажо: П сгоИ ди'гI 1е рет ^агге, каже се: П сгоП 1е ротогг ^агге. Пришери: II с1Н т'еШтег еЂ П сго14 т'атег. Ј. 1;етаМге. —Ј'а.1 тои1и уоиа ехрИуиег 1ои<; се1а. Р. 1.о1;ј. — Је пе репаајз рав Нге соппи с1е 1ш. 8сгЉе. — Уоуопз, геропДег, соттеп*; сотр^ег-уоиа 1е гесепогг? 8апс1еаи. — Је зоићаНе лауетеп* уоиз ге^готег ип јоиг. Ј. БетаИге. — Бе \аеих 1оппеНег сги1 гетагдиег ци'Ц 6(;аи ргеоссирб с1е репзеез е^гап^егее. Е. Сћакчап. У српском имамо ту исту ствар. — Глаголи чије .је значење недовољно да да потпун смисао реченици, морају се допунити. То се чини кад се после једног таквог глагола дометне неодређени начин. Ево листе тих глагола који се најчешће употребљавају: хтети, моКи, морати, волети, знати, реКи, почети, стати, ирестати, смети, имати итд. Пришери: Јер ти дуго боловатп нећу. — Дар зажели дозиати. — Умећу ја то урадати. — Мислиш ли ме мртва иожалити, иожади ме док сам у животу. Почеше га молити. — II не могаше му одговорити на хо. Напомена. — Ова употреба неодређеног начина, у улози правог предмета, место допунске реченице, најчешће се употребљава, у српском језику, после безличних глагола, и посде упитне и одречне Форме глаголске, у уобичајеним изразима, у изрекама, а нарочито у народној појезији. Примери: Ваљало му је отићи. — Видиш ли шити? — Нијесам видео ни јести. — Пити хоће а радити неће. — Волим с драгим до гори ходг^ти, но с недрагим ио двору шетати. Али дух српског језика овом начину изражавања претпоставља, барем у прози, аналитички начин изражавања с помоћу допунске реченице, и ако су подмети главне и споредне реченице једнаки. На пример: Можеш, вели цар, да отвориш три-четири одаје. Из овог што наведосмо види се јасно да је употреба неодређеног начина после глагола које мало час споменусмо, готово иста у сва три језика: латинском, Француском, српском: 1ге ^о1о; је ^еих рагИг; хоКу аоКи. Остаци инФинитивне реченице. Нрелазни глаголи који изражавају реч или мисао, били су праћени у латинском неодређеним начином и именом у четвртом падежу, које је било подмет неодређенога начина. Ова се конструкција звала ассизаИуиз сит т/гпгИуо (ГассизаШ' ауес Гш(ипШ'). У почетку стварања Француског језика овај је обрт био сасвим непознат Францу«ком Језику. Француски језик прилагођавајући се све више и више аналитичкој методи, одбацио је ове инфинитиве замењујући их целим реченицама, које су почињале везама и имале свој подмет и прирок.