Prosvetni glasnik

478

ПГОСВЕТНИ ГЛАСНИК

датику (неправи иредмет). Ова копструкдија потпуно непозната у латинском језику објашњава се на овај начин: Један глагол може имати два додатка: један у акузативу (додатак ствари), други у дативу (додатак лица). На пример: Ра^ев 1а 1ес1иге с1е сеМе 1е11ге а по1ге реге, или 1аЈ88ег 1еиг г61е аих Вгеих. Еад се прави продмет поменутих реченица замени са инфинитивом Иге, на пример, у првој реченици, а тге у другој, горе наведене реченице гласиће овако: ЕаИез Мге ]а 1е11ге а по1ге реге; Шззег ГаЈге аих Шеих, где су речи поГге реге и Вгеих логички подмети наведених реченица. По аналогији глагола ^агге, глаголи: есоиГег, Галззег, 'оогг, гедагАег, оигг, еп1еп(1ге конструјишу се доста често с инфинитивом и именом у дативу, нарочито кад је глагол праћен и правим предметом: ћшвк02 -1ш 1'а1ге зоп пе-согг; је 1иЈ \018 соттепсег ип дгапА ГгапаИ. Примери: Је 1иЈ ата18 уи Шге ГапГ Ае Гоигв с1е 8оир1е88е роиг ргепДге (1е8 га(;8 еЂ с1ез воипв. Сћ. РеггаиЦ. — МоНеге (1и4 1е Љег раг 1е рап (1е воп ћаћк роиг 1иј &1ге еп1епс!ге се ^иИ сггаИ (1ери18 С1пд ттиЈеа. — 1.а ^агсЈе па41опа1е Ш 1оигпег Ше аих пођ1е8 а88аП1ап1з. Р.-Бошз Соипег. — Без раго1ез зтртШегез уи' оа 1ш а еп1еп(1и (Нге зиг 1а геН§1оп поиз оп4 б4е г6р64беа раг сЈеа 16тота сН&пев с1е &1. 6и1201. Уз пркос двосмислици која често настаје из оваке конструкције, употреба ју је ипак углавном усвојила за глаголе мало час побројене,. али само не увек са ма којим инфинитивом . Тако, на пример, каже се: Је 1ш акагз г>и ^агге 4ап1: (1е 1оиг8 (1е 80пр1е88е, али само: је Уакагз ки рагИг роиг 1'Атепдие; каже се: је 1ш аг етеппи сћап1ег ипе јоНе ) сћапзоп, али само: је Га1 еп<:епс1и §гопс!ег 4ои<; 1е топс!е. У случају да датив употребљен с овим глаголима прави двосмислицу, с овим глаголима треба употребити двогуби акузатив или аналитички обрт, као што се то ради у српском језику. Рећи ће се дакле: Је 1ш а1 уи гетеиге 1а 1еиге, само онда кад му је неки други писмо предао; је ГаГ ти гетеШ - е 1а 1е11ге или ј'а1 -уи ^и'П а геггт 1а 1еМге када је онај који говори сам лично извршио радњу. Ове две конструкције инФинитива са акузативом и дативом не постоје у српском језику. Француски инфинитиви после истих српских глагола: чути, видети, слушати, гледати, итд. преводе се на српски језик реченицама названим ириаоведним , које почињу везама: да, где, како. То увек бива када прави предмет главне реченице врши радњу или подноси стање приповедне роченице. Примери: Чуо сам га да (он) долази (је Га1 еп1еп(1и уепјг). В идим га где (он) силази низ брдо (је 1е уојз (1е8сеп(1ге 1а топ!а§пе). — Слушам вас како (ви) певате (је уоиз есои^е сћап!ег). Али ипак има у српском језику нечега што унеколико личи на ову синтетичку конструкцију латинску. То је случај где се подмет споредне инФинитивне реченице која казује циљ, налази као прави