Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

479

предмет у гдавној реченици. Овај неодређени начин употребљава се иосле глагола за кретање, иди оних који су употребљени у том значењу. На иример: И иусхи је ружу брати (месхо: да она ружу бере ), е4 1а 1а18за сиепИг с1е8 гоаев . — Посла драгог у млиц млети (месхо: да он меље ), е11е епуоуа -8оп атапГ тогмИге (1апа 1е тоиНп. Али то су реткости. З г век је боље и јасније, а и саобразније духу српског језика, кад се таква инФинитивна реченица искаже допунском реченицом за намеру, која почиње са везом да. Неодређени начин место акузатива за нравац или циљ. За означење правца у ма каквом смислу, латински језик се «лужио акузативом, који је назван акузативом за правац или циљ: Шпсе вип! Ш^гсепат теШа \ ј ; ћос Кег Шузшт-, иепит јге (а11ег еп \еп1еј; ео Еотат; ео 1изит (је уај& јоиег); соп\'ешип(; зрас1а1ит 1и(1ол (Ив тхепнеп! уојг 1ез јеих). У овнм носледњим примерима 1изит и зресШит јесу акузагиви глаголских нменица који су одвучени у механизам коњугације. Латински граматичари не разумевајући га, прикрили су га чудноватим именом супина (виртиз, начин за намеру). Овај супин био је каткада замењиван, али изузетно, неодређеним начином. И овај инфинитив пошто је посгао редован у поквареном латинском језику, нрешао је у Француски језик, где се и до данас сачувао. Глаголн који казују кретање: а11ег, еГге (у значењу аЦег, ићи), г>ешг, ешоуег, еп1гег, тепег, топГег, с1езсепс1ге, соиггг, ассоипг не мењајући своје властито значење, добијају место правог предмета неодређени начин који сгоји место датинског супина. Приљубљујући неодређени начин непосредно уз глагол, изражава се у исто време циљ и извршавање Факта, док међутим ако се пред неодређени начин стави предлог, смисао реченице постаје друкчији: II \аеп(1га ^оиз сопзо1ег изражава известан резултат, онако исто као кад би се рекло: П \1ешЈга е! уоив сопзо1ега; П еб! уепи роиг коиз сопзоЈег казује један поступак без одређених последица, као год кад би се казало: х1 ез! тепи роиг ди'П уоив сопзо1а1;, не знајући да ли ће у томе успети или не. Дримери. : 1^8 те^есшз Га^аИ епооуее ргетјге 1ез еаих. А. <1е Мивзе^. АИег ћојге ип уегге с1'еаи сШге. МоИеге. — ^а уоИа сеие Ргапсе, аазГае раг 1егге, еп1ге зез ат1ез, 1ев па41оп8, (Јш пгеппепГ 1а сопзо1ег, ГШеггодег, 1'атеИогег, 81 еИев реиуеп!;, 1гауаИ1ег а зоп за1и1. М1сће1е1;. — Аи Пеи <1е те сотргепс1ге, МаШа а11а 8'а$8еојг зиг ипе сћагае. II. Ма1о1. — Је 1е /«•? уојг а1ог8: 81 ј'е(а!8 <1е 401, је те р1атс!га1б, 1ш (Пз-је. Р.-Б. Соипег. У српском имамо исту конструкцију. — Неодређени начин стоји доста често место реченице која казује циљ, намеру. То бива у слу-