Prosvetni glasnik

НАУКА II НАОТАВЛ

481

Примери : 1Уоп уепег-уочб М. Раи1? Је гЧепв с!е зогМг (Је сћег топ опс1о !■'. (1е Зхес1е. — (Јиаш! Ј1 раззаИ: 1а ћ-опШге (1е ва 1егге иа(;а1е, зоп реге пепаИ Је тоиггг. 1ив Тетрз. — Жоиз ^епопз (1е герИег по!ге 1е50п. — А1ога је 1ш & 1е г^сН (1е се ^из теге Вагђегт пепаИ ()е те гаррогГег. Н. Ма1о4. Овакав обрт, којп представља најскорију прошлост, преводи се на српски с неким од прошлих времена показног начина прод које се згодно може метнути неки од израза: тек што, само гито, сад баш, мало час: II У1епк с)е зогИг, сад је батп и;шшао; т1 уепаИ Је репгг, тек беше изишао. 3. 7етг оа предлогом а и инфинитивом. Садашње и пређашње несвршено врсме од глагола уепгг, праћено неодређеним начином пред којим стоји предлог а, употребљава се најчешће у погодбеним реченицама које почињу са 81 (ако, кад). Ако се радња односи на садашњост или будућност унотребљава се садашње време; ако се пак односи на прошлост употребљава се пређашње несвршено време одглагола двтг. Примери ; 81 је г{еш а топпг, уопв аигег 1а 1)оп1;6 (Гауојг зот (1е та 1'етте е1 с1е теа еп&п1;8. 1^0 Јоигпа!. — А Коте, 1огз^и'оп тепаИ; ип соира1)1е аи зиррИсе, П е1аК; а !)80П8 81 ипе уе84а1е гепаИ а развег. В. (1е 8.-Р1егге. — 81 Раи1 кепаН а »е р\атАге, оп 1ш тотгаИ \"1г§т1е. В. (1е 8.-Р1егге. У српском језику овај се нсодређени начин преводи личном конструкцијом инфинитивнс реченице пред ко.јом кашто сто.је врло згодно прилози случајно или нешто: 8'П у1еп1 а раззег, ако он случајно прође; 8'П уепаП а равзег, ако би он случајно прошао. Одвајање од латинске традиције. Латинске конструкције нису све прешле уданашњиФранцуски језик, јер је и закон надживљена нмао својих гранаца. Кад је једна синтактичка конструкција била спедена на врло мали број случајева који су се и сами тешко распознавали, ум Француски био је лишен правца, не знајући чега да се прихвати. Наново су почели да праве сличне конструкције, али нису успели. Онда је нека инстиктивна мудрост налагала да се напусте конструкције које су постале врло тешке за разумевање: били су приморани да их предаду забораву, да их преобразе или да праве нове. Мођу ове тековине треба уврстити употребу неодређеног начина као предмета с предлозима а и сЈе. У овоме случају Француска синтакса потпуно је се издвојила од синтаксе латинске, јер онде где је латински језик употребљавао неодређени начин као предмет, Француски језик употребљава неодређени начин са предлозима а и с1е. Латинска реченица ато сап1аге преводи се нп. Француски са: ј'агте а сћапГег; еуИа1 1ос[иг са: И епИе АврагГег. У овим реченима улога неодређених