Prosvetni glasnik

482

11Г0СВЕТНИ ГЛАСНИК

начина сатаге и 1одиг је иста као и удога Фравцуских инФинитива сћатег и раНег пред којима стоје преддози а и с!е. Неодређони начин као прави предмет еа предлогом к пред собом. Преддог а који одговара датинском а&, казује кретање ка неком месту, неком предмету: је т'еи уа18 к та 1егге па1а1е; Н тЈеМ а Ве1§тас1е. По аналогији а значи тако исто у Фигури, у истом смислу, моралан правац и меће се пред речи које значе циљ, намеру, опредељење. Каже се: је л 7 оив 1'огсега1 аи РгаоаИ, се1а тоиб сопс1и1га к 1а дШге, итд. Неодређени начин имајући велику сродност с именицом на крају крајева почео се употребљавати место именице, одакле су у овом случају постали изрази: је тоиз 1'огсега1 к 1гауаШег, се1а уоиа сопс1иЈга а ^аЈге уоЈге д1оЈге. Мало по мало ова конструкција је узела шири обим. Место да се тачно одреди резултат акта, радије му се одређује тежња и означава циљ, што се у Француском чини, као што то мало час видесмо, спомоћу предлога а. Данас се каже: И агте а скапГег, ^оиз етегдпег а Меп утге, И скегсће а зе диегеПег, као кад би се казало: П аппе, \оиг епбе1§пе2, 11 сћегсће 1а сћозе тепе а 1а сћапзоп, а 1а ^иегеПе ећс. Неодређени начини: а сћап1ег, а Иеп итгс, а зе диегеИег играју улогу правог предмета. У тој улози употреба неодређеног начина пред којим стоји предлог а је доста честа у данашњем Француском језику. Глаголи а^огг, агтег, арргепФге, сћегскег, кагг, аИепЛге, топГгег, епзегдпег, јогсег, оШгдег, соШгагпАге, Лоппег итд. захтевају после себе неодређени начин нред којим стоји предлог а. Овај неодређени начин у том случају игра улогу правог предмета. Примери: Ма18, аијоигс1'ћш поив п'ауоп8 пеп а поив тге. Ј. БетаИге. Ј/ћотте п' асте ротС а 8'оссирег (1е зоп пбапЈ; е4 (Је за ћаззеззе. МаззШоп. — Ба геИ^тп поиз арргеп(1 а оћегг а 1а ри18=апсе. Косће&исаиМ. — Бе Ј*еа1 езС ип 018еаи аидие1 оп арргепс! а рагТег. ^агоиззе. — II у а (1ез ћоттеа аиеп(1еп4 а Иге депоГз дие СоиС. 1е топДе ее (1ес1аге Јтр1е ои ИћеПЈп. 1,а Вгиуеге. Неодређенп начнн као правн нредмет с предлогом (Је пред собом. Историју увођења предлога е!е пред неодређени начин још је теже објаснити. Међутим с погледом на број реченица у којима се ова конструкција сусреће, ова употреба предлога (је јесте једна од најважнијих. У исто време она је и најкарактеристичнија, јер су се у том погледу синтаксе латинска и Француска сасвим мимоишле. Л.атински се говорило: Тигре ез4 тепНН, а Француски се каже: II е§1 ћоп1еих с!е тепИг.