Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

483

Ову нову тековину у Француском објасниће нам стари Франдуски језик. Онде где данас Французи кажу: 1,а рагх ез1 ипе ЂеИе скозе, 1е тепзопде ез1 ипе сћозе ЋопГеизе, стари Француски језик је говорио : Воппе сћозе ев1; с/е ра1х, сматрајући 1а раЈх као норекло, као извор добра које из њега издази; говорило се дакде ђоппе сћозе ез! Ле ра1х као ћоппе сћозе ујеп1 с1е ра1х, мећући пред подмет предлог с1е, који казује порекдо, почетак. Како пак именица може бити замењена неодређеним начином, стари јејезик говорио: Сћозе ћоп1еизе ез( »Је тепИг, Ноп1е ез1 [1е тепИг; а моћући уз глагол. Нге плеонастички атрибут ее добидо се: СезГ ћопГеих с!е тепИг; ее је пак ускоро замењено са И, одакде је изишдо: И е$1 ћопГеих с!е тепИг. У овом посдедњем сдучају првобитни смисао конструкције инфинитива са преддогом Ле сдабио је у мери у којој су се ово конструкције умножаваде. Усдед тога је језик у овом обрту почео гдедати једну сасвим нову конструкцију, тако да је постао као неки обичај стављати пред инфинитир. - предмет преддог Ле који је изгдедао као да је везан уза њ; и док се именица-предмет стављада непосредно носде гдагода, пред инФинитив-предмет метао се нреддог ск: егагпс1ге ЈНем, сгат&ге Ле реггг; сеззег зоп оитгаде, се-ззег Ле РгаосмИег. Према броју примера употреба неодређеног начина као предмета с преддогом Ле пред собом, је врдо честа у данашњем Француском језику. Гдагоди асће^ег, јгтг, сеззег, сопзеШег, суоИег, огЛоппег, рагЛоппег, регтеИге, ргорозег, с1е/еп4ге, зоићаИег, рготеНге, епјогпЛге, еспге, сИге, гергосћег, сгагпЛге итд. итд. захтевају посде себе, као прави предмет, неодређени начин с преддогом е1е пред собом. Примери: Аргеа дие ј'еиз асћеуе Ле ђогге е! Ле тапдег, је 1ето1^паЈ (јие је 8оића11а18 Ле те геровег. 1 /е 8а #е. — СЈш 4 'а (ЗИ, т18егаћ1е, &е те раг1ег ат81. Ое1аУ1 &пе. — Је уоив рготе{в Ле пе раз оиШгег У04ге питего (ГаијоигсГ ћш. 8спће. (Јш те гергосћега Ае сћоч8гг ип ^епДге еп (1е те <1Мотта&ег с1е топ васгШсе. Аи§1ег е4 8ап <1еаи. — II соттап(1е аи 8о1еП А'апгтег 1а па1иге. Касте. — Ке сгај§'попв раз Ае гедагАег циеЦиеМв 1'т4епеиг с1е Гтз4гишег11. Вгеа1. — Оп те регте1ЈгаК; ћ1еп Ле 1е когг аизв1 вапз с1ои(;е. Н. Ма1о1. Српски језик не зна за нијансе значења неодређеног начина употребљеног с преддозима а и сЈе пред собом. Ови неодређени начини с предлозима а и сЈе пред собом, преводе се на српски језик каткада просто са неодређеним начином, а много чешће анадитички, ирема духу језика, са потпуним реченицама. Из овога- што довде издожисмо види се јасно да има само три могућне конструкције неодређеног начина као правог предмета: Је уеих зстогг, ј'аипе а сћап^ег, П етИе с1е раг1ег. Ове три конструкције су већ одавно у утакмици. Прва је се повукла испред друге две. 1Пто