Prosvetni glasnik

484

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

се тиче ових двеју, оне су између себе подедиле врдо велики број француских глагола међу којима има и таквих који су сачували обе конструкције. Еаже се Швкег а и Шсћег с1е, соттепсег а и соттепсег (1е, сопИпиег а и сопМпиег сЈе; и употреба је најзад створила разлику у значељу између ове две врсте обрта, —разлику коју Је достачесто врло тешко разумети. Ова двогуба конструкција долази отуда што су предлози а и с1е много изгубили од свог првобитног значења. Доста често они (нарочито последњи) сгоје као граматичка речца, која служи на то да означи да две речи сгоје у међусобној вези боз икаквог нарочитог значења. Неодређени начин се конструјише с нредлогом а у реченицама у којима су циљ или намера у мањој мери истакнути, а каткада нису никако ни истакнути: предлог а у том случају служи само зато да објави неодређени начин, као што је то у Боаловој реченици: Те1 ћак а зе ^огг реж1 еи (1е 1'аих рог1га1<;з, вапз сћа^пп уоИ 1гасег 868 тегИаМез 4гаШ. — Тако исто употребљава се неодређени начин као прави прсдмет с предлогом с1е пред собом, где предлог <1е ниуколико не казује почетну тачку радње главног глагола, као што то видимо у Масијоновој реченици: Без реир1ев ге§ге1егоп1; 1Је п^аг-огг раз ^еси зоиз 80п ге§пе. Неодређени начин као ненрави нредлет. Неодређени начин садашњег или прошлог времона може стојати као неправи предмет у реченици. Као такав он се конструјише после извесног броја предлога као што су: а, с1е, раг, аргез, зат, роиг, јиз^ие итд. и после врло великог броја предложних израза као: 1огп г!е, а тогпз с1е, аи Иеи с1е, ј'аи1е <1е, а јогсе с1е птд. Немамо намеру објашњавати све могућне случајеве, јер они нису тако значајни. Само ћемо напоменути да сви неодређени начини као неправи нредмети стоје место потпуних реченица које имају сво,ј подмет и прирок. Већ смо раније рекли да се подмет инФинитивне реченице мора односити на подмет или предмет главне реченице, или на подмет који се подразуиевањем и прећутно налази у некој другој речи у реченици. Примери: Магв, ва сопс!ш(;е атМ^ие раг зоиГекег соп1ге 1иГ 1оп4 1е топЈе. Ји11ет111е. — Је уоиа рпе ае т'ехса8ег, та 1зе11е. Еасше. — Се реир1е 8'еуеШе бапз репвег а ГЛеи. V. Ни^о. — вагЛех роиг роив зегкгг 1ез тие(;в 8еи1етеп4. У. Ни^о. Пз оп! реп вапв а»о»У сотЂаИи. Ее Јоигпа1.—II <НаЦ ге<1иИ јив^и'а апогг дм поив 1а1взег Гајге. Ба ГаГпе. — Е1 поиз иоиз теМ10П8 а јонег ауес Лев тоиуетеп^б 81 гакпЉ цие с'е1а11 а 1еш1ге 1е соеиг. Н. Ма1о1. — 11 пе 80п§ега ^и'а 8е гетрИг 1а рапзе. Е. Сћа1пап. Неод))еђени начин који игра улогу ненравог иредмета не постоји у српском језику. Он се увек замењује целом реченицом, која има као