Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВД

489

4. Често пута инфинитив с нредлогом а пред собом стоји независно место дегоп(1гј'-а, или место неке погодбене роченице. Примери : Оп У1в111Н р1ив уИе а когг (еп Уоуап1»диап(1 оп то11) (;оијоигз «је8 У1еих. V. Ни§о. — 1л; сћагЛоп §а§пе 1оијоиг8 а /гециепГег (еи Л-едиеп1ап1;«^иап(1 П 1те^иепке) 1агозе. К. СћаМап. — А 7 егоп (еп 1е уоуаи1) оп сИгаК дие 8' еа(; ип тепсИапГ. — А когг (81 Гол уоуаИ) се сНта4 авгеих с1е 1а Моасоу^е, оп пе сго1гаН јатајз дио се Ш ипе реше с1'еп 61ге ех11е. - 21ттег воппаК; ипе Гапћге а гекеШег (ди1 уеуеН1егаН) 1ез тог(;8. Е. Сћа^пап. Напомена. Ин.рпнитив с предлогом а нред собом употребљава се каткад место уметнуте реченице под заградом: N0118 е1лоп8, ап'епраз ОоиГег (без сваке сумње), (1апз 1ез ташз (1е пов епнетјз.

1. Инфинитив с предлогом (Је пред собом употребљава се после многих именица, к >је иначе добијају као додатак дотичну именицу у генитиву: 1/аг( (1е раг1ег, 1'=осса810п (Ј ерагИг, 1е ђевош с!е ГгтаШег, итд. Примери: Меигб с1е ћопГе с Уакоп Лоппе а сеа Мропз ип јиз(;е вијеГ с)е Ге Гоигпег еп г1сИси1е. 8а^е. — Ти аигаз 1а гезропзаМИе сЈе т'а»огг епГгате ауес (;01. II. Ма.1о4. — II еи(; сГаћогс! 1'гЛее с1е ве ^епдл-е а 1а Сетте. &. с!е Маираззап*;. II и'озаК еп1гег с1е реиг с 1'е(ге ггдлси1е. — Сг. с!е Маира88ап(. — II ергоиуа 1е гедгеГ Л 'аг-огг кеса с1јх апз с!е (;гор. — 6. (1е Маира88ап(. — II 8еп(ак 1е Ђезогп с!е 1е ЂаИге, (1е Гбсгазсг. Р. Воиг§-е(;. — №а1 -је ра8 ?е ЛгоИ &'иШгш се дие те Шззеп!; 1еа рагеШз. — Е. Коз(;апс1. - С'е8(; §гапс1 Литтаде (1е регАге <1е8 јо1еа 81 1ппосеп(;е8. Аз - 1и <1ез Летапдеагвопв а'ас^иепг (1е Гћоппеиг е1 ии пот. — Ауег 1а сотр/агзапсе с)е когг 1а с1ате ^ие је уоиз с1е8 (;те. Г.е 8аде. — II а 1шГе А'Нг-е диеггг, сЈе зе Те^ег, (је ЛезсепЉ-е аи тад-авт. Ваис1е1 — Е11е ехсеИаН 8иг(ои(; Дапз 1'агГ Л 'аррге1ег 1ез тасагошез а 1а пароШате. С. Меш1ез. — N0118 еитез 1е ЛезадгетепГ А'е(ге тонШев <1ее р1ес18 а 1а (;е(,е. Н. Ма1о1. Овај се ннфинитнв преводп на српски обично целом реченицом која почиње везом да, што е!с., или генетивом именице начињене од дотичног инФинитива: Пс1ее сЈе зе ^епАге, мисао да се арода; 1а ћоп(;е ^аоогг зипеси а се1 абгоп!, срам што је иреживео ову увреду; 1'аг4 (1е раНег, вештина говора. или да (се) говори; 1е ђезот (је 1гапаШег, потреба рада, или да (се) ради. 2. Инфинитнв с предлогом (је пред собом долази нарочито после нридева који изражавају какав душевни покрет или какво душевно стање. У већини случајева они после себе захтевају у Француском именицу у генетиву, а у српском нменицу у облативу : епсћап!е с!е = епсћап^е с1е 1а јизНсе — очаран иравдом. Ево најчешћих иридева с овом конструкцијом:

II. С пред^логом (је цред собом.

(1>1е1.) ћоп с1е (тако) добар 1)1еп а1зе (1е врло радостан сћагше ае )

/ гшлплтт

1псара1)1е неспособан е!онпе зачуђен зигрпз изненађен 1асће љут 1аз уморан, сит