Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

495

кона и припремање за војничку диециплину; требало би рећи тој деци да су Француској потребне генерације које знају, не слепим него добровољним потчињавањем, да се покоравају закону чију потребност признаје њихов разум. Што се нас тиче, ми мисдимо да би се могло, говорећи ученицима шта дугују својој Отаџбини, у то све унети. Требало би да се национална страна њихових студија осветли, и да увиде шта је леност: неблагодарност према отаџбини. Предајете ли им француску граматику, говорите им о Француској, о њеном језику, о њеном утицају, о дужности свакога од нас да продужи славну традицију. Предајете ли им латинску књижевност, говорите опет о Француској, о њеним везама са латинским светом и са латинском књижевношћу. Предајете ли им природне науке, говорите им опет о Француској, о научничком гласу који она треба да одржи, о њеној индустрији и о њеним вештинама које треба да брани од страног такмичења. Дајте, такође, грађанску боју морадним идејама; то ће бити најбољи начин ДЛ' буду део религиозне и лаичке наставе. Који би свештеник какве позитивне религије сматрао за рђаво кад нредставници Државе говоре, у име Отацбине, о дужносгима према ОтаџбиниР Исто онако као што је, за верника, свака дужност, дужност према Богу; исто тако, за онога који воли Француску, свака дужност постаје дужност према Француској. 1

1 Узимам званитае ирограме морада; узгред, иишући, додајем коју реч, и ево их претворених у дрограме грађанског морала: I. Отаџбпна, народ. — Шта је то народ? Зар то није само заједница индивидуа? Шта је истинито, шта лажно у теорији друштвеног уговора и у теорији друштвеног организма. Содидарност иокољења. Народни дух; шта га чини. Француска. П. Лриватан човек. — Шта он треба да је у самом интересу отаџбине? Оддике и мане Француза уоиште, и особено француске деце. Нриватне врлине, потребне грађанину: истинољубље, храброст, рад, умереност итд. Друштвена дејства приватних порока; њихове цосдедице за цео народ. Ш. Нородица. — Њена потребност за отаџбину: њена битна функција у народном организму. Њезин морадни и грађански састав. Породичнн дух; његове особине и његове мане у Француској. Ауторитет у иородици. Дужности иородице: родитељи и деца, браћа и сестре; мдађи. IV. Школа и колеж. — Њихово место у отацбиии. Дужности учеиика ирема својим учитељима и својим друговима. Изучавање грађанских и војничких врлина. — Деност, неблагодарност дрема отаџбини су бешчашће. — Класичне студије; њихов народни и датриотски карактер. Уашто се изучава француска књижевност, грчка и датинска књижевност, цриродне науке, историја, ФидосоФија. Књижевна и иаучна ведичина Француске; њен интедектуални утпцај. V. Узајамни одноеи гра^ана. — Узајамне дужности и црава. Поштовање људске дичности и заједничке отаџбине на другим људима. Лотчињеност, ропство. Улога Француске у укидању тога. Поштовање части наших суграђана. Оговарање и кдевета. Нретераности [Вез ехсев] штампе. Поштовање веровања и мишљења наших суграђана. Верска н ФидосоФСка сдобода; верска, ФилосоФСка, полптичка трпељивост. Верски и антиверски Фанатизам;