Prosvetni glasnik

%

82 просветни гласник

срвдују у распростиј ):г :ву зарсазе. Према испитивањима Ле Вагу-а (1865. год.) такав је посредник за њу шимширика (Вегћепз уи1§ап8). Кад споридије падну на њезино лишће, клијају, развијајући вишећелично хиФе, које продиру кроз енидермск« ћелије и заражују му ноједине делове, услед чега постаје оно бледо или жућкасто-црвенкасто и дебље. Обично после 10—22 дана по илвршеној заразн постају на површини, најчешће на наличју, заражених делова нарочиги органи, тк. зв. ецидије, у којима постају безбојне, бледе или жућкасто-црвенкасте конидије, мознате под именом ецидијоспоре. Ецидије су облика малих жућкасто-црвенкастих пехара, а ецидијоспоре постају на кратким, цилцндричним хифинским гранама, густо и мање-више паралелно поређаним, на тај начин, што се узастопним деобама, почев од врха хифинских грана па на ниже, образују читаве низе од ецидијоспора, које се за тим откидају истим редом, којим су и постале. Ецидијосиоре, донесене ветром на какво жито, клијају одмах и заражују га као и уред споре. Иоред ецидија, и нешто раније од њих, постају на лицу заражених делова шимширикина лишћа још и тк. зв. саермогоније или иикнидије. То су као мале бочице, много ситније од ецидија, чији су трбушасти делови у унутрашњости листа, а само им се виде на лисној новршини кратки грлићи, чији су ободи обрасли махом трепљастим израслима. Зидови њихови, као и ецидија, постају из густо испреплетаних хифинских грана, од којих се издвајају нарочите, густо и пара лелно поређане гранчице, које им покривају унутрашњу површину и са којих се издвајају врло ситне конидије, тк. зв. сиермације или аикноконидије. ЈЈакав је задатак спермација, није још тачно утврђено. Вге{еМ и његови ученици држе, да су оне само једна нарочита врста закржљалих конидија, које су бар у прошлости имале као и ецидијосноре задатак да раепростиру болест. За ово мишљење говорили би у неколико и извршени опити АЦгеЛ МбПег-п, који је успео да изазово слабо клијање њихов:> у нарочитнм хранљивим растворима. Али како често и несумњиво мушки сполни органи, нпр. поленова зрна, могу такође нешто мало да клијају, МбИег- ови опити не могу се сматрати као довољна потпора ВгејеШ- ову мишљењу. По цитолошким пак нспитивањима В1асктап-'<\ и СћггзШап- а, извршеним прошле и нретнрошле године, изгледа много вероватније, да су спермогоније мушке сполне ћелије, одржане и до данас, ма да су женски сполни органи, развијени свакако врло лепо ј нрошлости, данас толико закржљали, да се њихови заостаци, ецидије, не могу внше помоћу њих да оплођавају. У осталом било да се једно или друго мишљење покаже у будућности као тачно, за сад је сигурно, да спермације не могу да распростиру заразу, јер су сви покушаји у том правцу остали безуспешни. На основу велика ауторитета пе Вагу- јева сматрало се раније, да је развиће Рисепи-е отатншин везано увек за посредннка, за шим-