Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

стабала, али кад се јаче развије виђа се на свем лишћу, целим сгабдима и цветним омотачима. Примећује се тек онда, кад отпочне да' производи конидије за размножавање. Оне су код н>е двојаке. У месецу мају и јуну појављују се испод епидермиса мале гомшшце, поређане обично у редове парадедне са Фибровазадним снопићима, дугачко 1—2, ншроке око у 2 мм., боје жућкасте, рђасте иди црвенкасте, које се састоје из масе конидија оваднога облика, са танком и по поврпшни ситно брадавичавом опном. За раздику од конидија, које додазе после њих, познате су нод именом уредосиоре. Еад сазру, епидермис, који их је дотде покривао, раскида се. Оне кдијају необично брзо, ако падну на какву вдажну поддогу, нпр. на вдажан дист. У капи чисте воде почињу да кдијају већ после 5—-6 сати, потерујући из себе једну танку, вишећедичну и разгранату хифу. Због таког брзог кдијања њихов је задатак да преносе заразу са једне заражене на друге здраве јединке. Пошто су врдо ситне (око 0,036 мм. дугачке а око 0,018 мм. широке), кад се откину ветар их дако разноси на све страно. Кад снага ветра попусти, таложе се. Ако која случајно падне на какав сочан, росом или кишом овлажен, здрав лист или стабло, отпочиње да клија. ХиФа улази обично у дотични орган кроз стоме, ређе кроз површинске ћедије, да би се даље у њеиу разграњавала, да би га заразила. На тако зараженим органима постају већ посде 8 дана понова уредоспоре. Доцније, обично од друге подовино јуна па на даље, развијају се на истим местима, где су раније биле гомидице са урсдоспорама, мрке или црне гомилице, од прилике иете величине као и прваптње. У њима се налазе, често помешане са уредоспорама, двоћеличне конидије, дуге око 0,06 а широке око 0,03 мм., насађене на дршкама, дугачким кодико и оне саме. Оне су обдика јајасгог или тучкастог, имају врдо дебеде опне и зову се телевтосаоре. Због своје дебеле опне и кондензоване протоплазме у стању су да издржавају н велике суше и јаке зиме. Моћ кдијања не губе за дуже време. Са тих особина оне имају задатак да врсту одрже у животу и преко зиме, до идућега нролећа, кад тек отпочињу да клијају. Кад на каквом стрништу остане нешто од непокупљене, расуте сламе, на којој би бидо тедевтоспора, оне, пошто се тешко откидају, презиме на њој, па рано с продећа, имајући доста влаге на расположењу, клијају и дајуједну вишећедичну, гранату промицедију, на којој се убрзо образују, на нарочитим кратким и зашиљкастим потклобучењима ћеличним, тк. зв. стеригмама, лоптасте сноридије. Зреле и отпале споридије ветар разноси на све стране. Пошто у то доба још нема жита, да би их сноридије заразиле, да не би пропаде, да би се, дакде, Рисспна §гапншт< одржала у животу, оае се могу привремено настанити, проклијати и заразити коју другу биљку, са које ће се доцније, кад жита никну, нронети на њих. Такве биљке називљу се иосреднаци, јер одиста понросветни гдАсаик, II књ., 1. св., 1906. ' 6