Prosvetni glasnik

РАДША ГЛАВНОГ ПГОСВКТНОГ САВВТА

33

додао му је од своје земље Дубочицу", а на страни 106 каже: „цар Манојло лодигао је Немању на иресто, под погодбом да му врати Дубочицу и уступи Реке као жупе, које су Грцима обезбеђавале пут и за Србнју и за Угарску". Нп стр. 108 (I) у гаестом реду одозго треба додати „и предео Полит". Сем тога боље је ппсати Дривост него Дриваст. У животу Немањином од Првовенчанога написано је само Дривост. Наивно је рећн да ,је Немања тск од једнога свог војника дознао за Богомилство у Држави (I, 109). На истој страни стилски је незгодно речено да је „учитељу н старешини њиховом одсечен језик па прогнан". Немања је нудио Барбароси отворено савез против Византије, али не само у случају ако га Грци не би трпели у нролазу њихову кроз земљу, како то г. В. вели (I, 111). Талено и Анзберт о томе ништа не спомињу. Незгодно је рећи да је бан Кулин примио унију (I, 118). 0 четвртој крсташкој војни и завојевању Цариграда 1204. г. ваљало је проговорити опширније, јер су ти догађаји у вези са крупним стварима у пас. Нетачно је да је Сава учасгвовао у прогласу краљевине и да је брата Стевана круннсао (I, 124). То се десило без Савина учешћа и раније 1217 године када је иапа Хонорије III послао по своме легату круну Стевану. Тачније је да је Св. Сава умро 1235 г. но 1236, г. (I, 127). Између Душана и Угарске било је рата и 1335. г. Нека пнсац прочита расправу I!. Марковића: „Одношаји између Србије и Угарске 1221—1335" (Летопис Матице Српске, књ. 221—224). Ту ће се боље инФормисати и о Душановим односима са Босном. 0 Душановом законику ваљало јо рећи нешто више и детаљније. У том иогледу пиецу бн врло много користила расправа „Ваз бебе^гћисћ <1е8 8ег1). Сагеп б!ерћап Оивап" АгсШу Гиг з1ау. РМ1о1. Вс1. XXII). Дечанскоме су Босанци освојнли Хум око 1325. г. а не 1324. (I, 170). Ннје тачно казати да је цар Душан већ при ирвој појави Турака на Балк. Полуострву јасно уочно опасност од Турака (I, 173). Нрви је уочио зпачај Турака Жигмунд краљ угарски крајем XIV века. Није тачно да је цар Душан имао читаву Струмску Област (I, 175 до 176). Види о томе АгсШу 1. в1ау. РШ1. ХУП, 265—266). Нема потврде да је краљ Вукагаин просио за Марка некакву рођаку бана Твртка (I, 184). Старо је мишљење да је бан Степан Котроман Јтуђинског порекла (I, 195). Вородица Котроманића почиње од бана босанског Пријезде (Детои Мат. Српске, књ. 236.). Није тачно рећп да је бан Стеиан II Котроманић одмах ностао баном целе Босне (1, 196). (Внди исти Летопис стр. 107.). 28. септембар као дан смрти бана Степана II (I, 199) одбацио је Руварац у расправи Бановање Твртка бана. „Босаиска енископија потчињена је била китоличкој Архиепископији" (I, 200). Место „католичко.ј" треба да стоји „калочкој". Бан 'Гвртко није био православне вере (I, 202). (Види о томе поменуту Руварчеву расправу). Андрију треба избрисати из реда синова Вукашинових (I, 206). У боју на Ровинама 1394. г. нису победили Хришћани него Турци (I, 208). иросвктни гласник , II. кк>., 1. св., 1906. 3