Prosvetni glasnik

34

11Г0СВЕТШ1 ГЛАСНИК

Да ли се може рећн за Вукашпнове синове да су се дотуцали „по свету у великој сиротињи?" (I, 209). Дмитар је био велики жунан тарандски. Откуда зна г. В. да се кћи кнеза Лазара удата за бугарског цара Шишмана звала Драгана? (I, 215.). 'Бурађ Срацимировић умро је 1403. г. а не 1404. (I, 226.). Није тачно да је деспот ТЈурађ за уступљени Веоград Угрима добио многе земље и градове у Угарској (I, 234). 0 томе се може г. В. обавеститп нз рада РевИ Гп§уе8 Вгапкоу1ез с1езро1а 1лг(;ок У182поуа1 шадуагогвгзаћаи н Ил. Руварца Стари Сланкамен, 1892. Мара, кћи десиота ТЈурђа удала се за султана Мурата II 1436. год. (Види Ј. Радонића Западна Европа и Балкански народи према Турцима у у првој половини XV в. Н, Сад 1905. стр. 78. примед. 2.). Хуњади нпје српскога (I, 240) већ румунскога порекла. 0 томе су писали А. Хубер и Руварац. У Будиму 9. јуна 1443. г. није билб сабора (I, 240). (Радонић, Западна Европа, стр. 145). 0 времену склапања сегединског мира нетачно је речено (I, 242) (Радонић, Зап. Европа, 212.). Не стоји да је Скендербег 1244. г. пошао у помоћ хришћапској војсци па да га је у томе спречио деспот Ђурађ (1, 244). (Радонић, Зап. Европа стр. 218. пр. 1 , 254. пр. 1.). Твртко није имао кћер Катарину удату за гроФа Циљског као што писац каже (I, 253), него је та Катарина била млађа кћи бана Стевана II Котроманића (К. Руварац, Гласник Земаљског Музеја 1892). Турци су се деФинитивно утврдили у Врхбосни (I, 259) тек 1428 илн 1429. г. (Радоиић, АгсШу Шг з1ау. РћП. XIX, 4'14. ир. 1.). Восански краљ Томаш не наслања се на Хуњадија и Угарсву иосле сегединског мира (I, 262) него ире у априлу или мају 1444. г. (Радонић, Зап. Евроиа, 182. пр. 2.). Приликом ириказа рата херцога Степана Вукчића Косаче са Дубровником 1451 —1454 г. (I, 264) требало је јаче истакнуги економске узроке због којих је рат избио. (Радонић, Зап. Европа). Нетачно је да је Скендербег био српскога порекла (I, 283, 286). (Впди за информацију о породици Скендербега расправу Јиречека у Агсћ. 1'. в1ау. Рћп. ва. XXI) Није тачно: „Арбанаси су остатци старих Илира ко.ји се нису полатинили" (I, 294). Тачније је: који се нису иотиуно ро.чанизовали. „Доласком Турака многи су (Арбанаси) примили Ислам, а од старог сриског законодавства задржали су извесне одредбе, дотеране према њиховом обичају и животу. Те одредбе зову се Лекин канун" (I, 294). Лекин канун или Лека-канун (канун) није остатак старог српског законодавства већ су то правнн обичаји створени чисто међу Арбанасима иод разним њиховим приликама и утицајима. „Грци у средњем веку сами себе не називаху ни Грцпма ни Јелинима већ Романима (што ће рећи Римљанпма)". (I, 294.). Грци су се у ствари звали Ромејима. Романима се називају (Константин НорФирогенит) становници далматинских приморских градова. 0 тргу је ваљало дати јаснију деФиницију (I, 298), јер се по овој де" финицији г. В. трг јавља у три значења. „Српски владаоцп нигда у својим писмима нису за себе писали „ја"" (I, 298). А Кулин V иисму из год. 1189?