Prosvetni glasnik

РАДЊА ГДАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА 37

место кога треба да стоји: Јеврем Обреновић, јер је он био намесник, а не Јован. Г. В. изгледа да није јасан ноложај Срба између Пеште и Беча, због чега и није схватио нити јасно приказао рад Благовештеиског Сабора од 1861 г. (II, 371). IIо данашњем наставвом плану у нашим се гимназијама предаје Исгорија Српскога, Народа у III и IV разреду са по два часа недељно. Како се у школи ради у ствари само 32—34 недеље у години то део програм треба из Историје Срба у једном разреду да се сврши за 64—68 пасова. Еад се узме у обзир да наставник од тога броја часона мора да употребп на лропитивање ученика најмање једну трећину часова, то за предавање не остаје више но око 40 часова. Мсђу тим градиво које јо г. В. унео у ове своје вњиге тако је велико и развучено да га је апсолутпо немогуће по данашњем нрограму са уснехом савладати. С тога је и то једна од главних мана њезиних као школске нњиге, те смо мишвења да би цслокупно градиво обеју књига ваљало тако очистити од сувишности, претрианости и развученосги да им се обнм сведе на једну књигу или мало нешто јаче. Ово би се могло постићи изостављањем сувишности и деци III и IV разре.та мучно или никако потребиих ствари, бар не из Историје Срба кад се предаје са 2 часа недељно. Тако би се могли изоставити детаљи о Хунима, њиховим очима, бради, ушима, оделу итд. (I, 3—5), причање о суштини Мухамедова учења (I, 34—35), прпповедање о карактеристиди Брејака (I, 36), многи детаљи о Византији, детаљи о судбини Зете, Рашке и Босне после Бодинове слрти, чиме би сс избегло и набрајање силних ратова н имена, што и замара децу и чини ствар одвратном; исто тако изоставити многе детаље из владавиие Немањића, н. пр. код Ра.дослава, Владислава, Драгутина па чак и Милутина, где се силпи ратови просто отимљу дечјем схватању и чине тешкоће у разумевању и памћењу итд. Даље могла би се иоједииа заглавља тако удесити да се данашњих неколнко слнје у једно, а многи догађаји илп ред догађаја краће испрпчају. Тако би се историја Босне за владе Нелањића могла свести на 3—4 стране, истичућн рад Бана Кулина, Стевана Котроманића и Твртка. Остало време босанске историјо које по досадањем начину замара деду скратити све до пропасти, коју јаче истаћи. Историју Зето за време Балшића тпкође местимице скратити. Иеторију Арбаније цзложити у једном заглављу избегавајући детаље и номенклатуру. Образованост / старој српској држави толико је места заузела да би било сувнше и за ђако VII и VIII разрода гимназије, те би и то ваљало рећи у кратком и нреглодном и згодном облику. Исто то вреди и за одељке у којима се говори о Срискоме Народу после иропасти, У коме ваља пзнос ствари скратити, итд. На место ових нзостављених или скраћенпх стварп могло би доћи ио нешто што је кратко или овлаш речено, као н. пр. о раду Ћприла и Методија п слично, што у осталом, не смета много нредности уцбеника, .јер је ту иаставник који може сваки недостатаи такво врсте живом речи да допуни. * Стил и израз г. В. нису згодни за школски уцбеипк. У његовпм књигама има места која су нли претрилна непотребним Фразама или неиотребннм. гдешто неозбиљним, речима. Ово се не може правдати ни тиме, игто је можда