Prosvetni glasnik

ЦРООВЕТНИ ГЛАСННК

тежио ла му стнл буде поетски, а израз лепши. Често су употребљене н незгодне речи што се такође не може правдати. Прпмора ради само наводнмо неколпко места у потврду овога што рекосмо, а пма их иначе врло много, а све то школском уџбенику веома много смета, да исиунн оно што му се намењује, и чини га неозбиљнпм: „Често су пута (жене словенске) кад нм умре војно волеле и саме умрети" (I, 21). „Вешта рука гусларева умела је измамити с простих струна врло нежно и дкрљиве гласове, ко.ји су могли потрести и дарнути осетљиву душу слушалаца" (I, 21). „Дом словенски није давао никоме ни петине, ни десетак ни ма каквог другог данка" (I, 16). „С тога Бугари у овом рату изгубише многу војску и најпосле се вратише без успеха, а оставе силно робље п много гробље у земљи Властимировој" (I, 45). „Ииће се пије оно исто које и раније (чл. 9). Медовина и вино редовно прате весеље Србиново на Балканском Полуострву" (1,96). Под насловом „ Оиште културно стање " (Срба у Угарској) написан је дугачак низ банално поетских фраза које садрже оно што је могло да се каже у неколико простих и за ђаке иотпуно разумљивих речи. (1Г, 39). „Он (Дубровник) се већ грејаше на сунду својих славних предака и тихо гредијаше своме заходу" (II, 74). „Зато јаком метлом заокупи (Хаџи МустаФа иаша каг дође у Београд 1794) дистити беспослене насилнике но целом пашалуку, то отера беспосличаре и насилнике" (II, 109). „Башибозлук" (II. 111) неће бити реч у данашњем смислу пз онога доба, већ из каснијег. „И није га могло бити. Народ се беше пробудио, осећаше своју снагу, па не хто савити врат у нов јарам, нити се цредати Турцима на веру". (II, 123). „Обија црагове" (Прота Матија) (II, 185). Во.јници у другом устанку су „л.уди који су ирекаљени у борби девет годпна, све оштра ока, страшна изгледа, који су кадри на страшноме месту постојати и за оштро ухватити гвожђе" (II, 267). „Тако нропадоше српске жеље изражоне па овом (Благовештенском) сабору, а Аустрија са Србима одигра једну опсонарску игру" (II, 372). итд. У књигама г. В. има и недоследног нисања речи: оџаћан (II, 226) и граматичких погрешака: топџија (II, 139) и томе слично, но то сматрамо као споредније ствари које се лако дају исправити. * Кад све што смо до сад рекли сведемо излази јасно оно. што смо и напред рекли, а то .је да, се Исторкја Сраскога Народа од М. ВукиКевиКа, кп. I и II оваква као што је не може уаотребљавати као уџбсник у нашим средњим школама. У јачу потврду свога мишљења могли бпсмо навести још примера било нетачности, било грешака, било омашака, било нових података, који су се појавили цошто су књиге г. В. биле наштампане, било нопрегледности, било развучсности, било рђавог стила, незгодног језика, граматичких грешака итд. али мислимо да је и оволико доста, да наше тврђење буде потцуно документирано. Многе пак недостатке и грешке своје књиге мислимо да је увидео и сам г. В.