Prosvetni glasnik

и

ПГОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ге без нарочите науке по за то дораслим стручним снагама, опроба ним хигијеничарима, као наставницима у заводима за спрему учитеља. Неприликама, које попикоше нз тих абнормалних одиоса хтело се понегде доскочити тако, што је ту и онде проширен материјал за рад школе на хигпјени, те што се покушало учитеље за вршење хигијенска задатка школо боље спремити тиме, да |е хигијена у учитељским школама упршћена међу редовне наставне предмете. Но како учитељски кандидати тиме још нису добили ону претходну хигијонску спрему, која је за стварно и успешно проучавање и касније за исту таку примену хигијене безусловно потребна, те тако за хигнјену и даље није било темељно спремних стручних наставника, те се и ти нови експерименти ускоро из.јаловише сасвим, а хигијена и њен снг.соносан смер пребијаху се и за даље мал не свуда од немила до недрага. Тако се исиоставило управо очигледно, да наредба власти, макар она сама по себи била најлепша и најкориснија, никад неће имати повољна успеха, ако онде где ту наредбу треба применити не постоје барем основне погодбе за њено делотворно битисање. У колико се тако и на овим неусиссима све вишо сазнавало да задатак школе односно школске хигијене није само негативан, тј. да спречава штету, ко.ја омладину може снаћи са сама школска рада, воћ и позитиван, наиме: да хигијенско знање и учење уноси у омладиау и посредством ове у народ, у толико се све више ширило и утврђивало уверење, да за тај посао учитељ није дорастао, пошто он крај најбољо воље не може себе у томе спремити како треба, те како и мора бити. Ово уверење освојило је најзад шире јавне кругове у такој мери, да се уопшге увидило и признало да ће од рада школска по хигијени само тако битн стварна н корисна успеха, ако тај рад и контрола над њим буде поверена органу, који но претходној медицинској, природњачкој и педагошкој спреми искључује сваку голу шаблону, штетно експериментисање, па и веће махне и грехе, за које омладина недужна испашта својим здрављем и животом, а народ својом будућношћу. Тако је постало уверењо о потреби установа школских локара хигијеничара Но као што кећ бива, тако је и у сгвари ове установе, и тамо где је у теори.ји начелно призната и усвојена, у примени њеној у животу односно у раду школе избила и превладала кобна збрка појмова — нешто плод необавештености и недораслосги а нешто и смишљена рачуна извесних законодаваца, — из чега се обично чаурило још кобније полутанство у остваривању школских лекара Ово се полутансгво може разумети, и ако нико жив тај поетунак ноће моћи разложно извинити још мање одобриги. Јер ако игде, у школи је полутанство најкобније.