Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

45

Осим недораслости извесних надлежника, који у остваривање установе школских лекара залетише без познавања прилика и потреба те без довољне научне и практичне спреме, усљед чега се обично напросто копирало и плагирало ио туђинштини, доприиело је овом полутанству највише то, што савремене државе од реда за све пре имају новаца, него за просвету и њеие установе, овде наиме за школску хигијену и школске лекаре хигијеничаре. Прошли век хвалисао се веома називом хуманитета. У њеиу су сви могући идеали у звезде ковани, али за њихово остваривање обично ЈЈИје било средстава. Док се на разне нопродуктивне цељи, милитаризам у првој линији, харчили милијони, са којих већина културних држава и народа западоше у огромне дугове, дотле се за просвету обично просипало милијонима лепих и лразних речи. Што јо која држава' била већа у толико су неповољнијо биле у њој ове прилике. Силно благо трошило со за опрему војске, а најмање со бриЈ'а бринула о нросвети и здрављу оних без чије телесне и душевне способностп и снаге сва та спрема не вреди нишга. У том су омање државо слабије грешиле од великих, али се и оне нису могле отети убитачном утицају система милитаризма, који и данас буја на све с.тране, на неизмерну штету општа културна развоја и напретка. Кад савремене државе за просвету, којајеоснов свему напрегку, тек у потоњој линпји имају новаца, и то увек најмање, онда дабогме да нису могле бити издаЈпне ни према школи као таковој, ни према њену хигијенску огранку, те ни према најглавнијој установи тог огранка: школским лекарима. Ту је главни разлог оном кобном полутанству што га опажамо још и данас у ствари школских лекара и онде, где је та установа, прихваћена и за живот. То се иолутанство пе мо;ке зн досга осудити. Јер као што човеку нојединцу нема напретка без телесна и душевна здравља, исто је тако и са целим народима, породицама, општинама и државама. Телом и духом здрав и развијен народ је за сваку државу прво и највеће благо, основа и залог њена развоја, њене снаге и величине. Шта би и најсавршенцје убојно оружје телесно н душевно кржљаву и отуд и материјално немоћну појединцу као и целу народу? Каква кориет од најсветлија оружја онде, где на све стране место грма и место стабљике постоје само трске и шибљике, које се повијају и ломе лред сваким поветарцем? Без народа здрава и јодра остаће и најсавршеније оружје само старо гвожђе, које ће и у нас и у арсеналу као и на дну Саве једнако вредити свима и свакоме, па и оној заветној мисли српској, која као така не треба и не сме никад угинути. Да ова зла коб нас Србе не стигне томе може најбоље и најсигурније да допринесе школска хигијена, и то номоћу њене најглавније