Prosvetni glasnik
60
ЦРОСВЕТЈШ 1'ЛАСШПС
сова, наимв да напорни нредмети не дођу једно за другим и претежно носле иодне; д) на кућелно задатке, који су нречесго ндод младе рсвности и нреживеле комодности а и слеис усуканостн. * Обзиром на лошо телесно здравље и отуд н слабост и ирерано ороњавање душевнс моћи у наше школске омладине, велика квара наноси образовни и паставни сустав, који је још и данас и у нае на снази, а који је како но обиму материјала тако и по начину обраде (методу наставном) у претсжној мери го наг нлагијат оних туђинских сустава, које налазимо по оним евронским државама, у којих у теорнји и на папиру ностоје уставност и разне слобоштине, али се у нракси све тако удешава, витопери и тумачи, како ће државе и држављани остати пуко јевтино средство, које појединци са својим котеријама удењују у своје рачуне. Тај туђински и образовни сустав забатаљује основну народну наст.аву, јер његовим смеровима годи, да народ што дуже остане и чами у незнању и мраку. А средње заводе, који треба да нолажу основу за спремање више народне интелигенције за живот у народу и свету обзиром на реалне прилике и задатке у њима, њнх тај сустав нод изговором неког у многоме већ сасма преживела класидизма отискује од садашњице, усљсд чега ти заводи омладину своју никад не могу успешно спремити за будућност њену, народну и државну. А мимо то тај сустав својим преголемим па и сасвим некорисннм материјалом, и онда својим методом, особито у нримени по засуканим класичарским катедристама, који су иретежно изгубили сваку везу са народном и општом светском садашњицом, њиховим покретним снагама и њиховим циљевима — опгерећава, кињи, мучи, и управо у живац гађа телесно и душевно здравље подмлатка, на који ће данас сутра остати и дом сриски, и српског народа и његова држава и српска мисао заветна. Ове кобне прилике уочене су но нанреднијим земљама и већ од дуже времена шире се онде и јача сво већма уверење, да цео образовани еустав, а посебице онај такозваних средњих школа: гимназија и реалака мора из темеља бити реФормисан и то у духу времена, према савременим потребама односних народа и њихових држава. Увиђа се, да претерано истеривање класичних језика, грчког и латинског не доноси ни близу оне користи, колика је отуд штета — телесна и душевна — по претежну воћину омладине, а тако исто и по захтове саврсмона живота, који императивно иште темељну спрему у математским и наимо природним наукама: природопису с антропологијом, физици и хемији, којс науко све јаче доминирају у животу, а у средњнм „класичним" заводнма су чссто посве запостављене. Усљед тога запостављања тих дисциплина у гимназијама посташе реалке.