Prosvetni glasnik

111'ОСВЕТНЦ ГЛЛ.СПШЈ

латинског језика, те еа иоврођенн частољубља наведен да сам соби живот одузме. Морала јо да падно невина и одлична српска жртва, па да мађарска влада досггдашњу ираксу о матури у тим класичним заводпма реФормише док сам сустав из којог ничу таки „проФесорн" и појави још и даље остаде у снази, мада је нрошлогодишња будимпештанска конФеренција образованих људи свих сталежа и позива тражила радикалну измену баш тог преживелог система. ПроФесори великих школа: универзе и политехнико погврђују својим искусгвом, какве муке имају они њиховн слушаоци, који н.пр. са реалке дођу на универзу и тек онн који пређу на технику са такозваних класичних гимназија, које крај свега прекомерног и безобзирног иегеривања ,класичних језика" н тако зване Формалне образованости у погледу потоње дају безбројне везане вреће, којеу јавну животу обично само смотају, док се плод оног класицизма исказује у том, да абитуријенти у најкраћем времену нобораве, омразе и батале не само голе Форме тог петрифицнраног класицизма, с којима њнх управо кљукају 8 година. Жалосно је да катедарска класична засуканост данас најглавнију наставу н ноуку: образовање тела, конзервисање и унапређење телесне снаге управо намерно и тенденциозно запоставља цепидлачком истеривању свих могућих изнимака и специјалигета у језнчким облицима и синтактичким правилама такозваних класичких језика, као да од тога и истеривања каквих Богом заборављених острва, речица, планина, звездица, те бубања свих могућих битака, владара, војвода, владика итд. зависн стварање телом и духом једрих и згојних људи, општем добру преданих карактера, а тимо и снага и величина и снас Српства •сада и за будућност. У истини се тако проузрокују они по народ и његов опстанак кобни и убитачни појави, које је већ Бранко онако пророчки прозрео и осудио у својем ђачком растанку с речма: седи Г>убај па на књизи цркни, појави чијо је носљедица и велеум ловћенски за вечито жигосао речма: меето грма и меето стабљике, биће само трске и шибљике, а од тих — ником ништа доброга не може бити. А с друге стране гомила се и тиме онај физично и духовно настрани .„научни" пролетаријат, из којег свака сила рекрутује оне бирократске засваштичаро, који осим оно нешто пракеом истесане рутине не умеју ништа друго, нису ни за какав еамосталан рад и зараду по њому, па баш зато клањају сваком свецу, нале свећу сваком ђаволу, поју свагдашњем Богу својему за сваку чинију сочива, те су као таки заклети душмани свих демократскпх идеја и установа и сваког народног прогреса у опште. Но на супрог ускосним, застарелим, преживелим и реакционарским ногледима и напрезањима извеених назадњака који под Фирмом борбе за такозвани класицизам служе таким саможивим подвнзима, који живз народе хоће да заведу да не мисле о себи, не беру бриге о својој