Prosvetni glasnik
60
ш-освктни гллсник
За Французима искорачн.ш су наши суееди Мађари к >ји у ствари јавне и школске хигијене, као и иначе у свему што се кдони на добро њихова народа и земље, греде за наиредним кудтурним народима, па у томе не презају од материјалних жртава, услед чега и јесу у кратком времену својег уставног прсиорођаја као мало који народ унапред искорачили. Мађари кндају с предрасудама, одбијају туђе туторство, ко.је их је кроз векове уцењивало у своје саможивс рачуне, хоће да живе својом снагом' и за себе, као самосталан народ а не туђински аргат, у чему и јесте узрок овом садашњем њиховом снору са Бечом, који би нод Фирмом иапирне уставности Угарску и њсне народе да гњечи и експлоатише за себе, по оном злогуком: (1тс1е е4 1трега. Мађари се буде и само је желети да у својој борби истрају до краја, и да у навали Беча затраже помоћи онде, где ће јс увек добити: у сво.јих суграђана других језика и у својих суседа, који сви скупа с њима имају једнаку мисују, по којој су упућени једни на друге сад н до века. Мађари у основним школама шнре хигијенске поуке преко учнтеља док децу тих школа лекарскн надзиравају односно државни н општински лекари колико доспу, а за средње школе установили су законом ех 1883. да се учи хигијена, алн не као обвезан иредмет већ само Факултативно. Касније су завели но средњнм школама и посебне школске лекаре. Али и ту иостоји крпеж, ношто те лекаре не сматрају суставно за тај преважни позив. У место тих узимају опе школско хигијеничаро из редова нрактичних лекара, који у иосебним стручним течајима добијају најнужнију приирему. Око је хвале вредно, али непотпуно II није најнреше, јор школски лекари хигијеничари треба пре (Љега да ирораде у народним шкодама, ношго ту иретежно већи део омдадине народне прими сву снрему за живот бар у основи. А није досдедно да .је у средњих завода насгава из хигијене редовна адн није обвезна. У наше браће Срба у А-Угг.рској нема о шкодским лекарима и раду на хигијенн готово ништа. 5 Г народним шкодама нрспуштено је то учитељима, но ови у учигељској школн не добијају готово никакве снј1сме, јср онде на то.ј струци не раде сиремне и дорасде снаге. На Богословнји и гимназијама имају шкг>дске лекаре, но то је тек да со каже, јер су на тс поште већином стављони обични ирактични лекари, бе.1 сваке носебно хигијенскс и псдагошкс спреме и умстности. Тако се н ти декари баве скоро само тимо, да већ оболслс и пријављоне ђаке лече. А мимо то највише ако вршо неко шаблонске визитације дотичрих школа, тек да има нека трага о њихову битисању. У нас у Србији ирописано је сроским лекарима, да школе и школску омладнну народних школа иадгдедају, а у простоиици и по градовима имају н посебни школски лекари. Ових ј>а,|,и су још пре-