Prosvetni glasnik

IIЛ 5'КА II ПАСТЛВЛ

61

12 година издата и иосебиа упутствп, само што овдо нису довољна та правила, јср прво трсба имати радника односно прво треба ове спремитп и средства нм пружити, пак ће онн после сами најбоље погодити пута н начина ва вршење своје мисије. Без спреме и опреме не помажу никакве наредбе наиме за установу школских лекара хигијенимара, ако ови треба да буду што им се у имену каже и у позиву налаже, а не тек највише нека врста лекара, чији ће рад биги специфично лекарски тј. да згодом више Мање површно прегледе ђаке н контролншу њихово здравље, док је у ствари позив њихов еминентно хигијенске природе, те као такав изискује не само сталну и исцрпну лекарску контролу, већ што је главно смишљену тра.јну хигијенску ноуку, како је то напред поближе установљено и изнесено. * Ако дакле школске лекаре хигијеничаре не можемо добити док длан о длан, треба ипак да неу.морно радимо, да та установа у нас што пре у пуном савршенству својем стане на снагу. Но и дотле не сме народни подмладак остати без бриге и старања. Општи народни интерсси ишту, да себи и за то време испомогнсмо што бољз можемо. То ћемо постићи, ако искусне практичне лекаро, особиго оне којн теоретичио и практично раде на хигијени народној (јавној) приволемо да сс уоргаче, па да посредством посебних курсова поуче тсоретнчпо и практично друге своје колеге о позиву и делокругу својих школских лекара хигијеничара. Између носстиоца тих курсова одабирали би унравници и учитељи оне лекаре, који покажу највипге воље и способности, па би њих ирепоручили државној власти, да уз нотпору а по потреби сасвим о трошку државе пођу у иноземств > и себе онде спреме за. суставно образоване школске лекарс хигијеничаре и учигсље ио тој струци. Из круга ових узимао би медички Факултет наше универзе, који ће дотле ваљда стати на снагу, нрофесоро за катедре јавне народпе хигијене н за спрему школских лекара хигијеничара, који бн со и касније из круга градунсаних декара најбрже спремалн у носебним курсовима, којима би управљали ти проФес.фи хнгнјене. Ови кандндати проФесуре из хигијене јавне и школске, кад би по свршеној спрсми дошлн натраг из иноземства, не би смели одмах засести у односна санитетска звања у министарству или на катедру проФссорску, па да отуд копирају туђе норме, шиљу ошите теоријске расписе односно да по творијски доцирају, већ би морали иретход';о пропутовати сву земљу, да се лично упознаду са хигијенским приликама у народу и школству уопште и да се увере шта Је рађено н с каквим усиехом, јер би само тада њихов рад погодио права пута, нмао сигурна и стварна успеха.