Prosvetni glasnik

наука и настава

спрему могу поеетиоци ових курсова још и такг) допунити и утврдитн. што ће на партије подељени хоспитирати у месиим школама о часовима, кад школски лекар хигијеничар поучава о хигијсни школској. Ови курсеви свршују се испитом — теоретичким и практичним аа оспособљење за школског ленарског хигијеничара нривремену својству, док се на медецинском Факултету уииверзе и ту нс снреме дефинитивни стручни радници државни. У живогу ће за тим школски лекар и хигијеничар себе даље усавршавати самом својом ираксом, стручном књижевиошћу, носетом међународних зборова о хигијени уонгатс и о школској хигијени посебице, и онда јопг приређивањем својих редовних годишњих састанака, у којима ће они износити резултате своје праксе и предлагати путеве и средства за усавршење својег нозива, те тако надлежним државним законодавпим и управним властима спремати грађу, помоћу које ће исге у сво.јем делокругу моћи таке мере ирихватити, односно законе и наредбо сиремити, којима ће наиме школску хигијепу појожити на здраву н сигурну основу са којс ће се морати успешно напредовати, што даље све бољс и издашније за школску омладину, народ и државу у цело. * Да би школски лекар хигијеничар могао потпуно и успешно извршити своју спасоносну злдаћу, нужно је безусд^вно да се он сав нреда том својем нозиву, да живи и преда се само нашој омладини, њену телесну и душевну здрављу и папретку, њеној и нашој (народној) бољо.ј будућности. Но он вршећи савесно тај носао не може доспети за друге иослове, не сме у ове нн задазити, не сме ни нрактиковати, мора га држава тако одштетити, да он н нородица му буду ослобођени сваке бриге за свој опстанак. Слмо у том случају моћи ћс он себе вољно и орно посветити овом иослу, само тада ће он моћи успешно делати, само тако моћи ћс установа школског лекарск >г хигијеиичара омдадини донети оне користи, које она може датн, а коју од ње народ и држава с пуно права могу и морају захтсвати. Школски лекар хигијеничар мора дакле бити установљен за свв врсте школа, мушких н женских, од најмањих до иајвиших. Сваки такав лекар мора бити теоретски и практично добро спреман и мора имати свој срез са извесним тачно одређеним бројем школа, које ћо упућивати и надзиравати у свему што иде у круг његова рада. У тим нословима његова јс реч меродавна, његов суд одлучује, па со у прешним и журним стварима мора извршити, дакако уз њсгову одговорност надлежној власти. Школски лекар хигијеничар у пословима својега позива у шк0.1и и међу школском омладином не мож.е зависити од мњења и воље учитеља или школског управитеља, него су ови обвезани његово наредбо и мсре прихватити и остварити. А њима остаје право апелато