Prosvetni glasnik

04

ПГОСВЕТНИ ГЛАСННК

иа вншу хигијенску шкодску власт, но тај апод не може задржати извршење одредаба шкодског лекара хигијеничара у његову делокругу н уз њогову одговорност пздатих. Кад тстанова школског лекара хигијеничара овако иотпуно Оуде организована но делој зелљи, онда ће здравље школске омладине; а у даљем реду и здравље самог народа моратп окренути на боље, јер тада ћо овн школски лекари хигијеничари у везн са државним и општинским лекарима сматрати за своју прву задаћу, да једни друге смпшљено и искрено номажу у послу који је њима свима један-исти:. •да српском народу и српској држави обезбеде телесно снажно и дурашно, а душевно једро и ведро грађанство, које ће бити поуздана подлога бо.т,е будућности народа и држане.

Задаћу ову решиће поменуто установо тим лакше и брже н са толико више успеха, ако њих у њихову раду вољно и делотворно помогну сви јапнп Факторп па и само друштво, који ту троба најиздашније да приону иа носао, јер што ураде учинпће себн. Ледна од првих мера, коју бн јавни Фактори п друштво уопште морали остварптн зарад потпоре поменугих установа у њихову старању за здравље народа у цело била бн у томе, да се подржаве све лекарнице, како би народ а па пме сиромашнији кругови у њему, дошао до .јевтивијих лекова. Тиме бн тек школски и срески и општински лекари своју задаћу могли потнуно вршити. Јер каква корист, што ће они данас т много прилика болесника походити, болест установитп и лек прописати, кад дотични нема новаца за набавку лекова, који су данас прескупи, као нлод приватна монопола, ко.јим се поједини олако богате на штету народна здравља н народне п државне будућности. Тим подржављивањем лекарница, које је у пас толико нужније, што у нас нема, као другде хуманитарних установа за помоћ сиромашнијем ] рађанству у невољп — нпр. у болести, о заразама, за иотпору сиротих нородиља итд. II док се лекарнице уопште све од реда не подржаве, мора се ностарати о томс, да сваки школски лекар има односно добије — од општине и државе приручну школску лекарницу, у којој ће бити сво оне лекарије, којс су највишо у употреби, односно у којој ће битн материје и прибор, помоћу којих ће моћи сам спремити дотичне лекове. А тако исто треба свака школа да има најпотребнији прибор за прву помоћ у несрећи. Прва даља последица биће у томе, да се уз •сваког школског лекара хигијсничара за дотични школски срез постави и посебни лекарник, чиме би управо лекарнице јавно прешле у .државну управу, те би и лекарници постали државни чиновници као