Prosvetni glasnik

ПАУКА II НЛОТАВЛ

65

и школ. декари хигијеничари и срески лекари и други радници у јавноЈ државној сдужби. Од хе реФорде не сме се узмидати због оних материјалних жртава, с којим је остваривање истих условљено. Ту би штедња била иромашена и штетна. Држава и народ могу свуда пре штедити него на пољу народне јавне хигијене уопште а хигијене школске посебице. Без тнх жртава, од којих продуктивнијих за сву будучност нема и не може бити, ноћемо иматн телом, и духом здрава народа, ни снажних и издржљивих радника, иорезника и ратника. А без ових: шта би и коме би помогло и најсавшеније оружије по магацинима, и штаће бити од заветне мисли свесрнске? Ускраћивањем жртава за здравље наше омладине, нашег будућег народа, ми не само да ћемо све више слабити физички и душовно, него и материјално, јер ћемо поткопати продуктивну снагу, док ће с друге сгране отуд као последице по земљу и парод да се јаве умножили терети, које ће морати носити око издржавања разних бодесника и учестале сиротиње, према чему она штедња стварно излази на безу.мно харчење. * * * Завршујем искуством освештаним аксиомом: ко хоће успешно да ради на српској заветној мисли, да оствари њене идеале, да стигне њеној крајњој мети — мора створити сређену и збојну Србију. Ко то хоће мора се постарати за телесно и душевно здрав, једар и унапређен народ, као највеће благо државе, без чега нема ни рада ни зараде, дакле ни напредна благостања. А где овог није, ту се о просвети и култури народној може крупно и звонко и шарено Фразирати, али ће то све, као обично, највише остати на папиру, бити за живот само лук и вода, неће народу никад и ни у чему користити, него ће напротив народној садашњици и будућности у свему штету нанети, па ће и она заветна мисао свесрпска у томе наћи не основу и залогу своје снаге и величине, својег развоја и напретка, већ своју злу коб, па може бити и горе... Ко то неће, мора хтети услове бољих и срећнијих ирилика. не сие узмицати испред жртава, јер и ту: „Без муке се сабља не сакова".

Главније, гљивама проузроковане, заразне бодести наших важнијих културних биљака.

Биљке болују као год човек и животиње. Сваки норемећај функцпја, било појединих органа било какве целе биљке, представљао би једно болесно стање, једну болест. На оне исте тешкоће, на које се нросвктни г.1АС1шк. II. књ., 1. св., 1906. 5