Prosvetni glasnik

61)

ИРОСВКТНИ ГЛАСНИК

наи.1лзи при усиостављању разлика измсђу здраваг и болесног стаља код човока и животиња, нпнлази сс и код биљагеа. То вреди иарочлтоза случајеве, кад су поремсћаји тако мали, незнатни, да се не ногу лако уочити ио нослсдицама својим. И мада би, полазећи са тога глодншта, било тсшко датн .једну општу дсФиницију, шта јс болесно стањси кад јо болесг наступила, инак се узимље са гледишта нрактичних интсрсса, који су у осталом и најважнији и о којима се највише рачув н води, да је болесно стање код какве биљке онда, кад су иоремећпји у њој такви, да нам сс приказују било у њезиној делокупној закржљалости или иромеии облнка, било у закржљалости или промена облика појединнх њезнних органа н продуката. У опшге узев, узроци истих врста, који изазивљу болести код човска н .жнвотиња, изазивљу их и код биљака. Газлике у колико ностоје, више су квалитативне ирироде, условљене другојачом етруктуром код бнљака. И код њнх наступају болести: услед недовољне односно неподесне хране, од непогодних дугих спољних услова (температура, састав ваздуха, светлост, Физичке особине земљишта, и т. д.), због слабо к шституције или наклоностн ка нојединим балестима, наслсђеним од св !Јих предака, услед штетних утнцаја људи и животиња на њих (механичке повреде најразличитијих врста, испуштање нарочитих јодињсња у њихова ткива, и др.) или, најпосле, због штетних утицаја других биљака, које се настањују на или у њнма, да бн дошле на што лакши начин до хране. Неке су од оваквих болести заразнс и могу се преносити са једне јединке на другу, друге не. Не улазоћи у то, које су свс биљис болести заразне, вреди одмах истаћи општу напомену, да највећи део заразних болести код биљака проузрокују опет биљке, гљиве, исто онако, као што највећи број људских и сточних заразних болести проузрокују бактерије. Огромном броју биљака, што подлсже заразним болестима, одговара и велики број гљива, што их ироизводе. Интересантно је при том, да по правилу и код биљних заразнпх болестн, као и код животињских, једна паразитна гљива проузрокује одређону болесг или само на једно.ј одређеној биљној вр ги или на више њих, али само сродних. Тај Факт поред других очитоуказује на Филогенотско, крвно сродство код биљака, условљено сличношћу развића, структуре и хемијског састава њихових ситнијих делова, њиховнх ћелија. Део науко о заразним биљним болестима, проузрокованим гљивама, релативно јс врла млад, јер су со гљиве у опште, као и остале;талофито, отпочеле интензивније научно и систематски да исиитују н проучавају тек од половнне прошлога века. Истина је, да су неке крупније гљивс, нарочито Нушепотусе1е8, биле одавна познате, као шго се впди из списа старијих писаца, али тако непотпуно и чссто са таквим настраним и смешним мишљењем о њима, да је од интереса