Prosvetni glasnik
НАУКА И НАСТЛБА
07
навести само један прпиер не само као потврду за то, воћ п као образад средњевековна начина изражавања. У КгатегЂисћ- у (књпга о зељу) од Шеготтив Ђоск- а, изданом у Штразбургу 1560. г., делу знаменитом у своје доба, има у одељку о гљивама, иоред описа неколнких врста, и један овакав пасус о њима: „Све гљиве нитп су зеља, нити корење, нити двеће, нити семење, воћ су само сувишна влага земаља, дрвећа, трулих дрва и других трудина. Из такве влаге расту све гљиве и Шћега 1 ). То се може опазити по томе, што све описане гљиве (нарочито оне, које се употребљују у кујнама) расту,, како каже Аквинас Ионта, највећма кад хоћо да грми или да киша иада, Зато су стари обраћали нарочиту пажњу па то и мислилн су, дп 1и1)ега стоје у нзвесној вези са небом. У том смислу говори и Иорф /■ријус и каже: деца богова зову се гљиве и Шђега, јер нс ностају ц.ј. семења, нити се рађају као друти људп". Овакво мишљење о њп.ма владало је међ ботаипчарима у главноме све до прве половине 19. века, ма да је у том међувремену, нарочито у 18. веку, било и п > којег светлог изузетка, као што ,је нпр. талпјански ботаничар Пјер Антонио Жихели, који је још год. 1729. познао у гљивинским спорама органе за размножавањз, сејао их и добијао ново једиике. На жалост његови су резултати тако брзо заборављени под утицајем Аине- о:;е сухе систематике, развијене тада у највећем јеку, да јо наскоро посљ* тога нреовладало старо мишљење, да гљиве поетају самоницањем из супстрата на којима расту, мишљење, које је у 19. веку постопено сузбијано, док га најпосле није Пастер год. 1860. деФинитивно обориа доказима, да со и оне врсте гљива (ннр. басћагопгусе^ез), код којих се тоорија самоницања најдуже одржала, могу једино развити у каквом супстрату, у којп би доспело или оне саме, или њихови органи за. размножавање. Тек од год. 1820., од појаве ШггепОсгд- ова рада о гљивама, позната не само по леноти и верности илустрација, воћ и п:> тачносги запажања и по нрвим анатомским и физиолошким датнма,. отночиње наука о гљивама, микологија, да се развија темељније каш уиознавањем дотле непознатих врста, тако и свестраним испнтивањем. њихових особина и веза. Јак полет дали су јој нарочито браћа Ти1а$пу почетку друге половине прошлога века, а мало доцније сЈе Вагу и ЂгејеШ, полет, помоћу којега се успеда до ове висине, на којој се данас налази. Али и акб је досадашњи успех огроман, има ипак на. овом пољу још много и много празнина и непотпуности. То долази колико отуда, што су гљиве највећа између других биљнпх група. толико и због тога, што јс циклус развића код појединих гљивинских. група сложенији него код ма које друге врсте биља.
1 Под именом 1и1)ега ваља разумети ноглавито даиашње 6аз1егошусе1ез..