Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТПЦ Г.1АС1ШК

Сво гљиве, што проузрокују заразно болести иа биљкама, живе наразитским иди готованским животом. Услед тога, што немају хлоропдосте, што нису зедене, нису у стању да живе аутотроФним, само■стадним жпвотом, т. ј. нису у стању да справљају из неорганских материја, поцрпених из земље и ваздуха, органска јодинеља, која су им потребна за одржање живота и напредовање. Због тога су принуђоно да узимљу потребне им маторијс готове из других биљака. Ради тога опет мора свака таква гљива бити иди деда у зараженој биљци, или само једним својим делом, који јој служи као орган за црпљење хране и учвршћивање, анадого корену код виших биљака, док јој други део избија на површину ободеде биљке и има задатак да производи органе за размножавање. Све су гљиве, бидо да производе болести илн не, састављене из једног или више краћих или дужих, простих или гранатих кончића, тк. зв. хифа. Хифс могу бити једно или витећеличне и по правиду су микроскопски незнатне дебљине. Оне су код извесних врста слободне, т. ј. нису збивене, испреплетане и срасле међу собом, 'и тада се могу посматрати у свима својим деловима: међу тим код других врста могу бити тако густо испреплетане, иепреграђиване н ирирасле једна за другу, да не може бити више речи о таквом носматрању, већ се њихов сплет приказујо годом оку као једна цедина, а иресеци таквих спдотова, носматрани под ми.кроскопом, изгдедају као иресеци паренхима код виших биљака, због чега су назвати псевдонаренхим. Органи за размножавање код гљива могу постати на два начина: сподно иди бесполно. Број гљива код којих је до сада са сигурношћу поред бесполнога констатован и сиодни начин постанка органа за размножавање релативно је врло мади. Код њнх се или на јодној истој јединки (моноичне врсте) или на двема суседним (диоине) издвајају на врху хифинскпх грана сподне ћолије нарочитога облика, махом лоптасте или дугуљасте. Нрема ТЈме да ли су једнаке, тако да се не може раздиковати мушка од женске, и које со тада зову гамети, или су неједнаке, једна већа, лоитаста, женска (оогонија ), друга мања и обично дугуљаста, мушка ( антгридија), могу се разликовати две врсте онлођења. У првом сдучају гамети се нриближуЈу насивно, издужавањем грана на којима су, један другом дотле .док се но додирну; на месту додира оние им се ресорбују, униште, протопласти им се сједине и на тај пачин ностаје од њнх јодна нова ;ћелија, зигосиора, заодевена нарочитом опном. У другом сдучају може се оплођење извести на два начина: или се у антеридији образују антерозоиди (сперматозоиди), ситне ћедије са трзпљама, помоћу којих со могу кретати у влажним срединама, итадасеона ие мора прибдижавати до доди0а оогонији, јер је испуштањем антерозоида, кад се антеридија распрсне, дата могућност, да они допру сопственим кретањем до оогоније, да се приљубе уз њу, да им со опне на додириом месту упиште и