Prosvetni glasnik

1ГА7КА И ИАСТАВА

онс су од зпачпја као лреносноци зпразе само дотдо, док младе бнљке ло ојачају, док им ћеличне опне на покожицама толико не одебљају, да могу давати са успехом отпор хиФама, које би покупгале дп продру кроз њпх; тај моменат наступп обичпо тада кад су се на младнм житима развила вигае од трп до четири листа. Интерееантно је, да споридије, ради што бржег распростирања болести, не морају да образују твек спорпдије нове генерадије само на показани начин. Први је ВгејеМ 1883. г. показао, како могу споридије, кад се палазе па каквом влажном супстрату, у коме има доста органских материја за храну да образују пупљењем нове споридијо, слпчно нпјобичнијем вегетативном размножавању квасних гљивица (8асћаготусе1е8). Тада постају на каквој спо•ридији потклобучавањем њезине оппе један нли вишо младих пупољчића, који се постепено увећавају док пе достигиу величину једне обичне сноридије, а затим се одвајају и дпју нове. Како има скоро у свакој орници прнлично органских материја, дата је на овај начпн овом паразиту још боље могућносг за расиростирање у оном кратком времену, које протече од проклијалости семена па док млада жита не стану на снагу да му могу противстати. Кад паразит помоћу проклијане споридије зарази млад струк жита, развија со у њему у дужу или краћу, г.шпећеличну и разгранату, танку н безбојну хифј , која се провлачи кроз ћелије или интерцелуларије стаблове док не доспе до зачетка цвасти; гране такве хиФе улазе н у друге органе, у корен и лигаће. У свима вегетативним органима каквг. жита паразит се релативно мало грана. Еколошки зпачај оаога <мкта у томе јо, што би он својим јаким разгранавањем изузимао из њих толико хране и толико би их деструисао, да би храннтељка морала пропасги пре времена, прс него гато парпзит доспо до цвасти. Јаспо јо, да би му таква прерана смрт хранитељке била само од гатете, јер би морао и он пропасти заједно са њом, не оставивши после себо никакво потомство, не образовавшп никакво споро. Отуда долазп, да се на зараженим биљкама но примећује голим оком никакав симптом болестп све до појаве спора. Паразиг штедц, дакле, пз ночетка своју хранитељку до крајних граница, узимљући од ње само толико хране, колико му је. ноопходно потребно да достигне сво.ј цнљ, да ,1,00110 до младе цвасти. Кад је доснео дотле — а то обично пада у доба, кад јо хранитељка скоро довргаила своје издуживање — отпочнње да се разгранава тек ту у највсћој мери, тако, да потпуно уништи сва ткпва готово свих цветних делова, у којима се после тога, место њиховнх елемената, налазе само сплетови хифинских грана. На таквим гранаиа у сплетовпма постају многобројно кратке гранчице, чн.ји со врховп илн низови појединих партија надимљу, а опне ненадутих делова бубре, нретварајућп се у пачасту масу. У унутрашњости надутих лгртија прнкуиља се протоплазма из околних хифинских делова и образују се сјајне