Prosvetni glasnik

76

[IГОСВЕТЛ Ц ГЛЛСИИК

канљице масних уља. Сваки надути део заобљава се иоетепено, иа унутраигњој странн добија нову, безбојну опну и на тај начин постаје нова конидија, нова спора. Доцпије се споринске опне боје црно помоћу нарочито излучена пигмента из нротопдазме самих спора, галертне мембране оних гранчица, на којима су споре постале, бубре све више и више, растварају се и иајпосле ишчезавају, услед чега сноре оетају саме, слободне. У том стадијуму, у каквом младом цветном делу, кад се раскине, види се само црни прах, нагомилање слободних спора, к-.)је у брзо отпочињу да испадају на ноље, ношто епидерми органа, у којима се налазе, прскају услед њихова иотиска изнутра. Овај стадијум наступа код наших жита од прилике од месеца маја па се впђа до краја јула. Кад ће наступитн, зависи од врсте жита и од времона цвотања: код озимица наступа увек раније но код јарица. И ако по правилу ХЈзШа§о Сагћо уништава целе класове на зараженим јединкама, ииак се по каткад дешавају и такви случајевп, да горњи делови класова пстану здрави, са лепо донесеним плодом, док су доњи потпуно уништени. Овај случај наступа онда, кад јс паразит заразио хранитељку нешто доцније, те није имао времена да се издужи кроз цели клас. Исто тако на зараженим разгранатнм струковима, нарочиго код озимица, уништавају се но правилу класови свих грана, али сс ио каткад виђа да класови појодиннх грана остану здрави, док су други потпуно уништенн. Ово бива онда, кад су поједине гране у доба наступања заразо толико очврсле због јачег порасга, да се паразит лије могао пробити и кроз њих. ШШа§о Сагћо јако је распросгрт код нас. До сада су забеложене ове локалности у нашој миколошкој лкторатури: СимиЛ га јо налазио у око.1. Београда, Крагујевца п Врања а РанојсвиК у окол. Пирота п Београда. Ја сам га налазио свуда око Сталаћа, Крушевца, дуж Расине, Ибра и Груже, око Мајданпзка, Јошаничке Бање, Власине и Црвене Реке. Штете од њега могу да буду врло велике. Да наведем само један пример ради илустрације. У једној ншсници око ТеФерича, у близини Крагујевца, у год. 1902., биојепомојој приближној оцени сваки пегнаести струк заражен. Кад се има на уму, да су у највећем броју случајева унпштене цоле цвасти на таквим струковима, може се узети да је он упропастио најмање седамнаести део приноса у зрну. Лека нема за већ заражена жита. Једино, што је од корисги, .јесте предузимање нотребних мера да болест не наступи. Рад у том правцу своди се у главноме на то, да се на земљишту, на којем се сеју жита, не нађу споре овога паразита, помоћу којих би се на оцртани начин заразила проклијала жита. Оне могу доспети на-њ нл дваначина: или помоћу сомона и других донесних материја, на којима су се приљубиле, или се налазе ту као заостаци од оних спора, које