Prosvetni glasnik

ИЛУКЛ II ИАСТАИЛ

77

су опале иди ветром доносене са оболелих струкова, сејаних у иротходној вегетационој периоди на истом месту или у око.шни његовој. Опај други начнн ширења заразе. вроди нарочито за озииице, за ширење болести сјесени, и једиие помоћи против њега биле би чупање и спаљивање свих заражених струкова, на којима су се примети.ш деФормисани класови, али код којих споре још нису зреде, или што дубље орање, како би споре са површине доспеле што дубље у земљу, те како споридионосне гране њихових промицелија не би могле да избију на новршину земље и да образују споридије. Јасно је, да је прво срество скопчано са толиким тешкоћама, да је скоро неизводљиво, и да се дубљим орањем земље постиже само релативан успех, јер и при таквом раду увек остаје известан број спора на површини поорана земљишта или бар тако плитко у њему, да њихове промицелије лако могу да избију на површину његову. Као што се види, предупређивање ширења заразе код озимица скопчано Је са великим тешкоћама и при свем том врло је несигурно, са чега су озимице увек јаче заражене него јарице, кад се код обојих предузму исте мере за предохрану. Пре.ма искуству и по неким опитима изгледа, да споре, које у средњеевропским пределима ирезиме на површини каква земљишта, које ће се употребити с пролећа за јарице, нису опасне по ншрење заразе, ношто оне клијају у јесен или врло рано у пролеће, када жита још нису посејана, те им јесењи или рани пролећни мразеви лако уништавају споридије, које су слабе отпорне моћи. Али при свом том није искључена могућноет, да по која сиора проклија тек доцније, или да понека споридија остане у животу, те су у стању да произведу заразу • и код јарица, али је она тада и под најновољнијим приликама врло незнатна, тако, да се о њој може слободно и да не води озбиљан рачун. Много је онасније ширење заразе и код озимица и код Јарица, кад се на семену, из којег се подижу, налазе приљубљене споре паразитове. Тако приљубљивањо спора готово је правнлна појава, кад је семење добивено са заражених усева; оно је нарочито потпомогнуто лепљивошћу спољног слоја сноринске опне, еастављеног из једне материје сличне воску. Овај Факт утврдили су нрво опитима Рге^оз1 н КиЈш сејући истовремено оемење, добивено из заражених усева, чији је један део чишћен од ириљубљених снора нронирањем било у чнстој води, било у кречном млеку или раствору плава камена, а други није. Резултат је био, да је болест била раширена далеко јачо у оним парцелама, укојимаје носејано нечишћено семе, него у другима, за које је употребљено чишћено. Ово је доцније изазвадо читав низ покушаја са задатком, да се нађе најпогодније срество за што боље и потпунијс чншћење семења од ирнљубљених спора паразитових. При том се увидело, да се простим механичким путем, стресањем или пропирањем, мало може урадити. већ да се морају да употребе таква срества, која