Prosvetni glasnik

ПГОСВЕТКИ ГЛАСЈШК

Ке уништавми ириљубљене споре али но гакодити семоновој моћи клијања. Таквих срестава има сада више, од којнх вреди иавести само два,. која се у нракси најчешће употребљују. Каћп је год. 1873. ироноручш« '/2% раствор плавог камена, у којем треба семе да остане око 12 сати, затим да се извади и да се добро иронере водом; такав раствор дојствује као отров на споре, уништавајући их. Доднија испитивања &'огаисг-а, Ђгсгзсћ-а, Сггаззтапп-а, и др., на и самог Кпћп-а, ноказала су, да такав начин ноступања утиче у нзвегној мери штегно и на саму клијавост семена. ПоЈопитама 1)ге1зс1г-а и Каћп-а (1889.) такав штетан утицај своди се скоро на нулу, ако се извађено семење из раствора плавог камена потопи одмах у кречно млеко, направљено у тој размери, да се за 100 кгр. семена унотребн (> кгр. печеног креча, угашеног у 110 литара воде; у хаквом крсчном млеку треба семе да остане б минута п да се за то време непрестано меша. Друго је срестиоувео прво Јспзеп год. 1888., а доцније су га нрсноручнлн на Основу сопствених нспитивања КеИсгтатг, Епкззоп п др. Оно се састоји у томе, да се семење потопи у воду тоилу од 53—56°С. и да у њој ностоји 5—15 мииута; тонла вода уништава нрн том све прн љуб.всноспоре, не шкодећи скоро ни мало самом семону. Мада је Јетси- ова метода много јевтинија, ипак се КиЈш-.шл вшне унотребљује, вороватн > због његова велпког ауторитета на нољонривредном нољу. Сем нечиста семена игра важну улогу у ширењу заразе п ђубр: ; њо земљишта ђубретом, посталпм од хране, у којој би се налазиле снороод ТЈвШидо Сагћо, као што бива нпр. врло често нри храњењу стоке семењем, сламом илн сеном од заражених усева или лнвада. Сноре паразнтове пролазе нри том махом нсоштсћоно кроз сточни канал за варење, ношто су толико ситне, да сз механички не могу уништити, а међутим желудачни и Други сок )вн нису у стању нити да их сваре, нити да их униште на који други начин. Еад такво споро доспу у пзмете, налазо у њима све услово но само за клијањо и за образовање даљих сноридијскпх генерација нупљењом, ного н за дуго одржавањо у животу, иошто налазе у њему и довољно хране н довољно развнјене тонлоте. да се могу одржати н преко зиме. Овај начнн нреиоса заразе нарочито јс нао у очи, откада је уводсно вештачко ђубре, јер сс видоло, да јо у усевима на земљама њнм ђубреним, под иначе једнаким осталим условима, зараза далоко слабиЈе била рашпрена, него у онима, за које је употребљено стајско ђубро. Једпни нут нрема томе био би, да се и овај извор ширења заразе нрссоче или ослаби, или упогреба вештачког ђубрета или необнчна нажња прн избору хране за стоку, чије се ђубре хоће доцније да унотребн. За овај други случаЈ, који је у осталом скоро неостварљив, нарочито .је нреноручљиво не хранити стоку овсеном сламом, ношто со на њој најдуже одржавају споре овога паразита у кла-