Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСХАВА

совима. Иначе добро .је и овдо да стајско ђубро доспе што дубље у земљу, како промицедије не би могде лако да избију на површину њезину. б). ЏбШасЈО сЈеб^гиепб 8сН1есћс11., просов гар. Успева само на просу (Рашсит тЈНасеит). Начпк његова развића исти је као и код 1Ј. Сагђо, од којега се разликује : по спорама, које су нолиедричио, али са такозаобљеним рогљевима, да изгледају мање-випге лоптасте, са пречником од 0,008—0,012 мм., и још .по томе, нгто .со у сиима деловима метлице развијају споро пре него гато се ои помоди из рукавца најгорњега диста, тако, да се у тренутку његова помаљања види место нормално развијене метЉце само ј.една црна маса дугуљасто-јајаетог облика, која се одмах распада у прах, у сиоре. Надазио сам га обидато развијена у јуду 1899. год. на просу у Сталаћу, које је једино те године тамо н сејано. На другим местима, кроз која сам пролазио, никада нисам виђао засејано просо, те с тога не бих смео рећи у колико је овај паразит раширен код нас. Штета и начин предохране исте су код њега као и код ТЈ. Сатћо. в). ТШеђа 1аеу|8 КОНп, тиенична главница. Напада само на пшеницу, а по начину својега развића сдична јо са ТЈкН1а»о Сагђо. Од њега се разликује: прво, што образује споре само у унутрашњостц пшеничних зрна, разоравајући их потиуно. а не дира.јући при том питп семењачу њихову, нити остале делове цвасти; друго, што сноре њезино ио дају при клијању вигао — већ једноћеличну, доста кратку промицедију, на чијем се врху појављују споридије у облику једнога пршљена, и троће, што су примарне споридије јако издужене, линеарне. обично дуже од промнцедије и што се махом образују по пар, са по једном попречном, кратком граном, која их спаја бднжо осиови так >, да обе чине једну делину. .једну спору, са заједничком протопдазмом. Секундарне епорпдије и оне даљих генерација имају махом дугуљаст, јајаст иди елинтичан обдпк. Због тога, пгго се сноринске масе образују самб у унутрашњостн зрна, теже је приметнти ову болест него ма коју сродну њој, јер класови, не разгдедани дотаљно, изгд&дају као и нормални, незаражени. При пажљивијем носматрању могу се ипак заражени струкови микроскопски да раснознају од незаражених ио томе, што су им кдасови ношто шпри, што остају дуже зедени, што су бо.јо плаве нешто разведене, због чега се видо горњи делови смеђих идн мрких зрна, и, најпосле, што су зрна, поред угасите боје којом се оддикују од здрави^, добља а краћа од њих, надувена и ириближно лоптастог облика. Пошто су споре затворене семењачом, могу изаћи на иоље само онда, кад со она, чврста као и код здравих зрна, притиском раснрсне