Prosvetni glasnik

~80 ЦГОСВЕТИИ 1'ЛАОНИК

Кад се то уради ма којим начином, види се да је цедо такво зрно испуњено само сиорама, мрким прахом опора укуса и непријатна мириса, који им долази од триметиламина. Споре су лоптасте, са пречником око 0,017 мм., а по површини су глатке. Штете су од н>е дво.јаке: смањује нринос у плоду и кад се, при недокољној пажњи, самеље здраво зрневље, помешано са зараженим, добија се брашно, у којем има спора и које је мрке боје и онора укуса. Да би се одстраниле, морају се предузимати и овде у гланноме онакве исте мере за лредунређивање заразе, као и код ХЈ?Ша§о Сагћо. Норед осталога мора се обраћати нарочита пазкња, да се нри жнењу издвоје и спале сви заражени класови, а то се овде може извести^ досга лако. Али и кад је то рађено, лако може наступити случај, да су ипак неки заражени класови превиђени и остали помешани са здравима, да су зриа из њих остала при вршидбп неповређена или да су раздробљена. да су сноре Изашле из њих и да су се приљубиле на здравим зрнима. Да би се неновређена штетна зрна одстранила од здравих, која се хоће да унотребе за семе или за брашно, потребно .је да се све зрневље потопи прво у воду, при чему се штегна зрна као специФички лакша издвајају на површини воде, док здрава тону. ЧишКење здравих зрна од ириљубљених спора изводи се на исти начин као и код ХЈзШајзд Сагђо. Овај паразит распрострањен је јако код нас: СимиК га констатовао прво према штетним зрнима у једном амбару у Београду, РанојевнК у пшеничним пробама из разних крајева Србије (без ближег •опредељења) и у пшеницама око Костура у срезу Нишавском, а ја сам га налазио свуда око Крагујевпа, Сталаћа, Крушевца, Козника, Јошаничке Бање и Ниша. г). ТШеКа Сапез Ти1. Ова друга врста пшеничне главнице разликује се једино од прве по томе, што јој споринске мембране имају ио површини прилично висока задебљања, изукрштана тако, да праве доста густе мреже, и што су јој лоптасте споре малчице веће, са нречником 0,018—0,023 мм. Док Је у Средњој Европи ова врста шненичне главнице општа а прва наместичава, ретка, и то само у Јужнијим деловима њезиним, код нас је обрнуто прва врста врло раширена, а друга доста ретка, бар према досадагањим испитивањима. РанојевиА ју је налазио у пшеничним пробама, без означења одакле су, а ја сам је нашао свега једанпут у једној пшеници у Сталаћу, где је била помешана са првом прстом. Штета и начин лечења исти су као и код ТШеНа 1аеуГз. д). Риссјпја дгаттЈшз Рег§. Напада све врсге стрних жита и многе друге траве. Најчешће се појављује на приземном лишћу и доњем делу