Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНН ГЛАСНШС

Нето нанело. 38. Природа почиње од онога што је најдубље. V. начело: Најаре оно гито је битно. На тиди, на лример, она не ствара најпре канџе, перје или кожу, него оснопу за унутрашњу зграду; а ово споља дође поеле у своје време. 34. Угледање. Тако и воћар не намешта калем гранчице на кору споља, него под кору, или расцепи дрво на у тај процеп уметне гранчицу што дубље и чвршћо може и увеже је. а пукотине замаже, те да се сок не растура него да сав иде у накаламљену гранчицу н потпомаже њеи раст. 35. Тако и дрво не увлачи с нсба кишу и из земље влагу, којом се храни, споља кором својом него храну своју усише на поре, изнутра. С тога и воћар не полива гране нсго корен. На и животиње не нрерађују своју храну спољним удовима него желуцем, који је посде разашиље целом телу. Кад дакле поступе овако и они, који васпитавају младеж, те буду заллвали корен духовни, разум, онда ће ласно дати живота и стаблу му аамКсњу, а онда ће доћи и лишће и цвет, а то је лак и леп говор и употреба спољних ствари. 36. Грешење. У овои греше учитељи, што деду, која су им новсрена, развијају многим диктирањрм и учсњем на памет, а саме ствари им не објашњавају. А они опот, који хоћс да им их објасне, не знају за меру, јер се не сећају, да као што се корен мора пажљиво откопавати, исто се тако и калсии гранчице научне морају пажљиво калемити. II тако они муче ученике своје, исто онако као кад би ко хтео да расцепн дрвце, па би место ножића узео батину или маљ. 37. Поправка. II с тога нек од сад вреди ово: 1. Најарс разумевање ствари, иа онда памћење, а на трећем месту говор, јсзик и рука. II Учитељ мора знити све аутеве коуи воде разумевању и умети водити децу ао њима. (0 томе у идућо.ј глави). Шесто начело 38. Природа почиље од онога што је најопштије а свршава с појединостима. VI начело. Најире оно што је оагитс. На пример, кад од јајета ствара тицу, она не гради прво главу или око, једно перо или један прст, него загрева цело јаје, те се покретом, који се од тога произведе, обележе најпре основне линије тела тичјега (то јест оно што ће да буде глава, што ће да буду крила, ноге и т. д.) па се тек онда појединн делови развијају до њпхова нотпуна савршенства.