Prosvetni glasnik

НЛУКЛ И НЛСТАВЛ

39. Угдедање. Зидар се угледа на ово, кад најпре замисли у глави својо.ј целу слику грађевине, коју жели да подигне, па после на хартији направи план, или модел од дрвета, па онда удара темељ и подиже зидове и кров. Тек се сад стара за оне ситне ствари што служе за довршивање зграде, као што су: врата, нрозори, патос ит.д. А на послетку долазн украшавање, малање, вајарски и резачки посао, простирачи ит. д. 40. Исто тако ноступа и сликар. Он не нацрта најпре ухо, па нос, на уста ит д. него нрво скицира цело лице (или целог човека) простом кредом па онда, кад види да личи на оно што хоће да нацрта, попуњава овај нацрт лаким потезима четке своје још све само у главноме. Затим означава разлику између светлости и сенке, обележава јаче поједине делове и украшава их најразличитијим бојама. 41. Тако поступа и вајар кад гради какву статуу. Он узме кдаду па је окреше наоколо и то најпре сасвим просто, па после све више и лепше, да се покажу и главне црте онога што хоће да направи, па онда израђује поједине делове што може пажљивије н боји их. 42. Тако и воћар. Он узима само основу за читаво дрво, узима једну малу гранчицу, из које ће ускоро израсти онолико грана колико .је на њој пупољака. 43. Грешење. Из овога излази, да је ногрешно предавати науке одмах до самих појединости, а пре тога не нанравити јсдан оашти иреглед све наставе, и да се нико не може учити тако, да се једној науци потпуно ода без обзира на друге. 44. Није мање погрешно ни то, да се вештине, науке и језици уче без основно припреме, као што се, колико се ономињем, обично чинило, кад су нас, који учасмо Дијалектику, Реторику, и МетаФизику, преоптерећивали час опширним правилима, па коментарима и објашњењима ових коментара, па поређењем писаца и њиховим спорним питањима. Тако нам је исто иЛатински предаван са свима својим неправилностима н Грчки са својим дијалектима, а ми јадна дердад, зачуђено посматрасмо и ништа не знађасмо шта му то све значи. 45 Поправка. Лек нротив тога нереда је ово: I. Кад се младићи одају наукама, онда се у самом почетку њихова образовања мора аоставити темсљ свему образовану, то .јест, распоред грађе за учење мора бити такав, да оно што се иосле учи никад не изгледа ново него само наставак онога старога и извођење иојединости. Тако и сгабло, ма колико година живело, не тера нове гране, него се само оне старе разгранавају све даље и све више. II. Сваки се Језик, наука или вештина мора најире учити у најиростијим основима, те да ученик добије оишти ареглед њен: за овим ваља давати правпда и нримере за даље допуњавање; и тек онда додази потпуна система са свима неправилностима, а најпосле објашњења