Prosvetni glasnik

НАУКА И НАОТ-АВА

265

поетупности, која је била код свију других иарода. Код нас још нису стадежи довољно издвојени, још се не зна: ко је у власти, а ко иотчиљени,—још нису израђени облини живота и односа, а дошао је бурни политички живот, који је брзо ломио предходне облике, с тим да и сваки потоњи облик буде такође веома брзо саломљен. Није се сгигдо да се израде кодико тодико чак ни типови појединих стадешких обдика. Отуда видимо да наша дитература као творачка обдаст практичнога живота непрестано рамље. Она не може да нам да ни једног ведиког уметника. Све што имамо стадожено, где постоје типови, још из старина то је село , отуда седо нам и пружа грађу за најбоље обдике творевина. Ади под ударцима нове кудтуре и оно изумире. То простирање нове кудтуре у веома великим размерама чак и у село, јесте једнабитна оддика нове српске кудтуре, какву по.јаву не сретамо нигде у историји. Да не идемо у старо време, дасе задржимо на Русе. Еад су Руси после Петра Великога почели да пресађују занадну културу, она се дотицала само највиших кругова и тек поступно, веома поступно, прелазила у средње слојеве. Маса народна близу.200 и више година није остала ни дирнута. Отуда видимо да је баш та маса елужила као вредо, где су се запајали њихови највећи уметници, кад је дошао час да се заврши еа копирањем и отпочне период стварања. Пушкинје био први. који се заронио у народни језик и показао еавременицима, да се и на руском-језику може онако исто певати и изражавати оеећања и душевни покрети као на и Француском. Тургењев је у „1овчевим Записцима изнео душу сељака рускога и указао на то да и он: осећа, љуби, питом је, чедин, частан итд. И онда се кренуда бујица живота, али не више одозго него из масе, из народа, одоздо. Узете су у проучавање народне традиције у свима обднцима: еп, приче, песме, право, обичаји, .итд. Посдедице свега тога биде еу: уништење ропства (кр'ћпосного права), и приступање масе у кудтурну борбу. Садашњи тренутак који представља руски народни живот, јесте рушење старог аристократског уређења и постављање односа на широј, демократекој, основи. Није такав исти пут и начин ширења нове културе у нас. Ми ниемо од ње поштедили шире слојеве народне, ми смо напротив учинпли све могуће да је проведомо до најкрајнијих граница, до најудаљенијих села. Просвета и политички живот у нас збиља нису оставили на миру село. И за то за наш будући културни живот отвара се веома важан проблем : где ће црпсти народни геније духа и моћи кад пређе једном период копирања туђе културе и настане време стварања национадне. Јер нова кудгура руши нам све старо, руши га на седу и варогаи. И што је најзанимљиоије руши га чак и код најконзервативнијег едемента у животу друштвеном, код женскога пола. И то не