Prosvetni glasnik

266

ПРОСВВХНИ ГЛАСНИК

с.1учајно, већ намерно, помоћу прпсвете и њених представника и то баш помоћу лица женскога по.га то се рушење приводн крају. Пстичући овај иробдем као веома значајан по будући живот нашег народа ми га за сада остављамо нерешеним, а предазимо уметности да видимо како тамо стојимо. И овде је она још у стадијуму усвајања туђих тековина; уосталом, то је природно, уметност, то су најпозннје творевине у животу једнога народа, много што шта предходи појави уметности. Покушаји да се пак тековине наше старе културе спасу од пропасти, могу бити поздрављени као натриогски, свакојако да ће за будуће творце, они имати велики значај. Ми смо се постарали да представимо ма и у најкраћим цртама стање западне културе према нашој срнској. Ми смо у најкраћим нотезима претресли све оне Факторе који ирате једну културу. Из свега тога, за наше питање, имамо да изведемо сада један закључак да у животу друштвевом не могу и не смеју бити скокови, као у опште у животу органских бића. Култура према томе крећс се ноступно и мора проћи кроз извесне Фазе, кроз које пролази и сваки други организам. Тој неопходности нојава мора се човек потчинити и за себе и своју делателност избирати оно што помаже и ускорава развој догађаја. Женски иол и мушки пол јесу два сарадника, у том вечитом прогресу, упућени једно на друго. Облици односа полова могу бити различити, али и у тој различности морају бити извесне норме. Појединци могу се односити и олако према њима, али једна нација, једно организовано друштво те норме мора поставити више и изнад свега. Те норме треба да буду светиња народнога бића, које имају да му зајемче физично напредовање, здрав физички подмладак, да по том на здравим физичким темељима подигне и здраву и снажну духовну зграду. У периоду младости кад се израђују традиције, морају те норме ночивати на најчистијим моралним принципима, ту се морају засновати најидеалнији односи полова. Период зрелости храниће се тим благом, а кад настане старост. настаје и попуштање. Западна жена је преживела младост, а и доба зрелости као да јс на измаку. Она тежи да се отресе брака и иорода, да би могла сладити остатак живота. Последице тога јесу нагли проценат опадања новорођених, болести, проституција итд. Шта хоће сад српска жена? Има их две врсте: модерна и стара. Модерна завидн западној и хоће да живи као и она. Стара је презире и враћа се својој кући и своме огњишту да подеди живот и тешкоће народа свога, примајући радо бреме које јој намеће: природа, народ и историјски тренутак живота.

(Свршиће се)