Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

267

ПРЕДЛОГ ЗА РЕФОРМУ НАСТАВЕ 03 СЛОБОДОРУЧНОГ ЦРТАЊА У НАС.

Како је још из раније бшш иознато, да је вештина цртаља врло корисна за духовно образовање као и за практичан живот, — то је убрзо и све културне државе заведоше у својим школама као обавезан наставни предмет. Алн, што она не могаше ни до данас дати повољне резултате има се приписати једино рђавој настави из дртања, и што се овоме нредмету покдан.ала врл.о слаба пажња због непоимаља његове важности. У новије време живо се радшго на иоправци овог предмета и сада настава из слободноручног цртања стоји сасвим друклије. Готово су све културне државе већ избациле из својих школа стару н некорисну наставу, а завеле другу, бољу и кориснију. 0 овом најновијем правцу у настави из слободноручног цртања, намерни смо да говоримо. Али, да би нам ова савремена настава из цртања бида што јаснија и разумљивија, потребно је, да на првом месту истакнемо њен задатак и важност, а затим да изложимо и њено градиво. Задатакје савремене наставе из слободноручног цртапа да ученика осиособи иоематрати ириродне иредмете ио облику, боји и осветљењу и ове иредставити — нацртати — јасно и иросто. Из овога главнога задатка по себи излазе још и други, као : вежбање чула вида, вежбање шаке и целе руке, образовање разума, Фантазије и естетичких' осећања. Чуло вида је од пресудног значаја за цео умни развитак човеков, јер је већина онога, што је у души човечјој, дошло кроз чуло вида. Да би ово чуло добро радило морамо га вежбати. Вежбање у свееном иосматрапу најважније је, и оно даје основ целокупној савременој настави из слободноручног цртања. Оно се, пак, постиже очигледним посматрањем предмета по облику, боји и осветљењу, као и по величини и правцу протезања нојединих линија и површина. Савремена настава из цртања упућује децу не само на чулно, већ у исто време и на свесно посматрање онога што посгоји у природи, да не би доцније у животу пролазила поред најлепших предмета, као чулни богаљи. II сувише имамо доказа о томе, да смо сви ми навикнути на површна посматрања. Небројено пута пролазимо поред лепих зграда, и других предмета, али ипак ове не схватимо тачније у појединостима. Све се ове појаве објашњавају тиме, што смо обично навикнути, да све ствари посматрамо само у толико, у колико то изискују најобичнији 11РОСВЕТНИ ГААСНИК, I. №.. 4. св., 1907. 19