Prosvetni glasnik

738

ћећега^еп: одушевити, иримити к срду, уважавати, разсматрати, охрабрити, окуражити; дакле оиет на првом месту „одушевити" (значење, које, узгред речепо, тај глагол једва п ина), иа тек онда, после неколико сасвим различних значења, „охрабрити, окуражити," који иду уз ирво значење. Честе су, осим тога, и недопуштене празнине. Поред тога што у овом речнику никако нема речи као што су: 1»е1коттеп, 8сћ1а§Уог(;, ћећаћћ?, ВУсћргоће итд. (док има ВеПке, Већпег и др.), у њему нарочито често пута нема довољно значења уз реч која је већ ту. Тако код ће1ћгш§еп стоји само „принети", код ћеПаибд само „од прилике"; код 8сћт1еге не стоји значење „ путу.јуће друштво" (позоришно), код §е13(;1§ не стоји значење које та реч има у изразу ^еГзИ^е СтекгаЕке (алкохолна нића) итд. Нарочито уз поједине речи не стоје и изрази у којима оне одступају од свога значења и који се без нарочитог тумачења не могу разумети. Тако код Вапк не стојн израз „Дигсћ сће Вапк;" код бсћпирре не стоји израз „с1а.з 18<; т1г Всћпирре", који је много обичнији но именица сама за се; код §е&.11еп не стоји обичан израз „31сћ е(;уаз §еШ1еп 1аззеп," а код Кор!' не стоји ниједна од Фраза: уог с!еп КорС з1;оззеп, ићег с1е 1 Кор! уасћзеп, аи! зе1пет Кор^е ћез(;ећеп, јс1т. (1еи Кор!' уазсћеп; итд. Није, даље, редак случај да је код иојединих речи и израза погрешно означено њихово значање. За 2исћШепе стоји, као српски еквиваленат, „матица", за ВехсМкпк! — „исиоведник", за гисћШМ^ — „способан за науку", за демгхззегтаззеп —■ „на сваки начин", за Већеггвсћип^ — „узети што под своју власт, овладати чим", код еп1§е§пеп — „одказати", код тпш(;Лец — „сумњати на кога", код тИка^х^ — „све у подне", код ћећПШсћ —• „бити од помоћи", 1111 СгеДасМшззе ћећаИеп — „сагувати, сахранити (тајну)"; ит.д. Поред тога, овај речник има и недостатака друге врсте. Тако је у њему именица 8Ш1; само мушкога, а 8сШ1с1 само средњега рода; ВеИб1(1 и ВеПе^зћегеидип" наводе се као два по значењу истоветна израза; тако исто глаголи ћап§еп и ћачдеи; именица Мазз, код које је означен само средњи род, стоји као прва реч еод слова М, и тек иза ње долазн Масће, тасћеи и друге. И тако даље. Најзад, упоређен с речницима Поповића и Грчића овај речник не показује нпкакав наиредак ни у броју речи и Фраза, нити у начину тумачења. Напротив. Поједини одељци поређени са одељцима пз она два речника показују да је он готово увек сиромашнији. И поред свега признања за покоју његову добру страну и за несумњиво велики труд који је у њега уложен, иотписати, према свему томе, не могу преиоручити немачко-српски речник г. Јов. Стевановића за уџбеник наших средњих и стручних школа. 15.. Маја 1907 године у Београду. Ђ. В. Димић Мирко Ж. Поиовић Мнлош Тривунад Према овоме ре#ерату г.г. реФерената Савет је оддучио да се овај речник не може употребљавати у нашии средњим и стручним школама као шкодска књига. Г.г. Ђури Б. Димићу, Мирку М. Поиовлћу н д-ру Мидошу Тривунду, у име хонорара за реФерат о овоме речнику, одређено је свега <с:го двадесет (120) динара.