Prosvetni glasnik

302

дроевЕТни гласник

настави је много излишнога, а депкање ради неке очигдедности 1 често поквари све; ради се више шаблонски, нарочито код старијих учитеља; настава је само редативно добра, али је дедеко од онога каква треба да је; сви се предмети не обрађују подједнако, вештине се запостављају редовно; највише се обрађује српски језик, остали предмети мање, а вештине најмање; 2 ђади лепо причају (из читанке, хришћ. науке, земљописа и историЈе), али без довољно осећања и без учешћа душе у оном што уста говоре. 0 појединим наставним предметима у извештајима налазимо као важније ово: 1. Хриигћанска наука. — Учи се махом по уџбеницима, а с мање ■самосталности и размишљања. Причање иде течно, али га не прати и одговарајуће осећање у души. Овај предмет треба предавати с мање тумачења, а с више веровања. Прво и друго мишљење .је тачно а треће не. Више веровања треба, али њега сад не квари много тумачење, него неумешно тумачење. 2. Српски језик. — Настави матерњег језика дато је највише ча-сова и учитељи највише обрађују тај нредмет, па је и успех релативно понајбољи. Али се ипак опажају извесни недостади. Нпр. у I разреду многи учитељи и учитељиде не раде приирему за читање и писање како треба и колико треба, хитајући, да што пре почну учење слова, што је у основи погрешно и штетно. Читање у I раз. још на више места иде сридањем, што је рђав основ правилном и лаком читању. Има брзог, нелогичног и погрешно акцентованог читања. Објашњавање садржине чланака не обрађује се довољно, још мање се обЈашњава зналење појединих тежих речи, које се у читању налазе. Извођење поука иде често механички и шаблонски, ђади без осећања и дубљег размишљања говоре оно завршно „треба бити добар". Граматика се сад обрађује много мање него пређе, али се још и сад много полаже на граматичку анализу и на деФиниције. У крајевима где месни говор одстуна од књижевног језика и где би се на први поглед могли очекивати предлози да се граматика више учи, шк. надзорници сасвим оправдано предлажу, да се граматика учи мање, или да се сасвим избаци, па да се више читају народне песмс и више обрађују писмени састави. За писање и писмене саставе мало надзорника говоре да су нашли рад довољан и добар, а много више њих износе: да писање није лра-

1 Очшиедности усмене, где се објашњава само речима, а не предметима које би и очи гледале — то је очигледност где очи не гледају него само ушн слушају

2 То је п после мпнистровог наређења да су сви наст. предмети важни и да ће се мотрити на оне који вештине занемарују.