Prosvetni glasnik

школски детопис

303

видно ни лепо, да се преко године пише мало, а пред испцт више, да ђапи више пишу сами код куће него у шкоаи пред учитељем, да се пише само оно што је у писанкама штампано у првим редовима, и не пази се на правидност сдова, на чистоћу и на нравшшо држање теда. Погрешке ђачке не поправљају се редовно, а као велику реткост ломиње један надзорник како је нашао даје један учитељ погрешке исправљао друкчим (дрвеним) мастидом; реткост је дакде оно, што би требало да је редовно и свуда. Писмени састави се мало где обрађују довољно и добро, често их никако и нема, па се само пишу писанке, или се по што год из књиге преписује. Исто се тако мало ђаци вежбају у писању на табли, те отуда не држе руку и креду добро, кад се на испиту изведу на таблу. И декдамовање се не обрађује довољно. Махом се све дакламације говоре истим темпом и тоном, као да је садржина иста; негде се речи изговарају погрешним месним акцентом. А декдамовање треба да је узор лепоте и правилности говора. Словенски језик без воље раде и учитељи и ђаци. 3. Рачун. — Овај се предмет већином добро обрађује, али се извесне махне и недостаци налазе готово свуда. На пр. ђаци тешко сами погоде која је врста рачунања, и учитељ их мора питањима подсећати и извлачити (као да ће их и у животу имати ко тако да под«ећа). У писменом рачунању се више пишу бројеви у реду, него један испод другог, као што се у нрактичном животу ради и што је прегдедније и дакше. ЦиФре се већином пишу ружно. Оно што се пз геометрије учи уз рачунање, негде се једва стигне да пређе, а негде се и не сврши, изговарајућн се, да је тај део као иоследпи остао несвршен. Зато, што у програму после материјала из рачуна, додази нешто из геометрије, узима се буквално тако, да се геометрискп облици уче пошто се сврши све што пише у програму из рачуна. И у већини сдучајева геометријски обдици се уче апстрактно; само у школи се учи и оно што се може и треба да покаже ван школе, у околини. 4. Земљопис и српска историја — Надзорници, који не говоре само како је у опште све добро иди лоше, него и у појединостима своја опажања износе, за земљопис и историју истичу ове недостатке: У оба иредмета, а нарочито у земљоиису уче се врдо многа года имена. Лепо причање и натриотско говорење не прати н довољно учешће душе. Један надзорник нарочито замера оваком учењу историје у осн. школи, па веди: кад могу наши већи ђаци учити Фабуле грчке и римске, зашто ови мади не би сдично томе учили о нашем Краљевићу Марку?!