Prosvetni glasnik

школски легопис

305

тељске школе, дедећи наставне предмете на главне и споредне. Код таког, тако рећи, утврђеног схватања ништа није иомогао онај распис министра просвете, којим је наређено, да се и вештине морају обрађивати као и сви други иредмети. Из надзорничких извештаја се мадо види (јер они то не могу знати овако на крају године), али се зна, да се часови ових предмета махом замеаују часовима „гдавних" нредмета, па се тек пред испит (певање и пред Св. Саву) и вештине обрађују. У самој обради ових предмета опажа се међу учитељнма знатна разлика, јер они неједнаке спрема имају. У асталим предметима је разлике много мање. Цртање готобо сваки нредаје на свој начин и готово се нигде не црта с предмета и природе, него само с нрегледа. А и држава као да је хтела само тај стари и гори начин цртања, кад је издала опе прегледе за цртање, а монополом стала на пут појави чега другог. Чистоћа је и у цртању, као и у писању, често слаба. Певање такође предаје како ко уме. И док је код једног учитеља милина слушати певање, дотде се код другог на крају испита отпева тек шта било и како било; тек колико да се види, да су ђаци не што и певали. Часови гимнастике истина се и не могу у свако доба држатн тачно по распореду, али се с тим носле иде даље, па се не држе ии кад се може. Старање за „науку" прогутало је старање за телеснп развитак и здравље дечје. 7. Ручни рад. — Врло мало надзорника се дотичу овог предмета у извештајима својим. А из оних извештаја, у којима се о том говори, не види се да ли се где год и у мушким школама предавао ручни рад. У женским је школама неједнако: има случајева да у некој школи и нема никаквих жен. ручних радова, а у суседној је маса лепих радова изложена на испиту. Изгледа да .је и садањи закон о народним школама тако хтео, кад је за ручни рад: ставио „музика и ручнп рад ио могућству". После оне повике на увођење руч. рада у мушке школе, законодавац јс хтео задовољити јавно мњење, али је у исто време видео да је незгодно пред образованим светом тако сасвим збрисати оно што се код толиких народа цени, па је узео неку средину: ставио је да ручни рад буде необавезан. Но при том је стилизација изишла така, даЈе необавезан и у женским школама, што никад ннје било и шго се свакако ни сад није хтело. Као што се из овога види, настава у нашим осн. школама, у опште узев, само јо релативно добра. Сви одељци наставног програма