Prosvetni glasnik

НАУКА П ПАСТАВА

273

пету сличну фразу. Сад он има калуп за свој суд. Запитај мо га онда иоказујући му таванпау: 1з1 с1аз егпе ЛУапЛ? Овде ће његов суд бпти приморан да се умеша; како има калтп за одговор, оп ће нздитп у н. своју мисао, са свим природно, рекавши: Nегп, с1аз гзг Тсегпе \\ г апп, зопсЈегп егпе Ђеске. Ево једног другог примера. Помоћу више листова хартије различите боје ми смо најпре научили имена боја; затим дајемо образац: ■1)Гезез ШаИ Гз1 шегзз; јепез ШаИ гзг тсМ тегзз зопЛет Шаи. Како ученик сад зна све тинске Фразе, ви ћете му моћи поставити по вол>и о макар ком предмету оваква питања: \\'ге згеМ сИезез ЈВисћ, сИе Ђапк, сНе Та/е1 аиз? — (Ие Та/е1 гоегзз ?— ТУе1сЈ1е В1пде гт 8сЈш1ггттег згпсЈ гсегзз, зсЈтагв? Он се неће нимало двоумнтн да вам одговорн. На исти се начин уче друге особине предмета, њихоо облнк, њихова материја, најзад место које заузимају. Исто тако најзад и све што се тиче радњи. Ношто сте показали и улили у главу обрасце за радњу као: 1сћ 1ге1е ш Лаз беЈиЉГттег, гс1г тасЈге Лге Тпг ги, гсЈг деЈге ап тегпет РЈа1г; пошто су затим разна лида извршила ове радње, поставите питања: \Уаз 1ие гсћ? УУаз 1и1 ег? Иаз Гип гогг? Жаз Ш Љг? итд. После шест месеци ове гимнастике, будите сигурнп да ће се вашп ученици извештити у овој игри питања и одговора. Они ће ностићи онај велики резултат који, после шест година превођења, наши ученици из нгјвишег разреда нису могди постићи: разумети туђу реч и изражавати своју сопствену мисао. Све то у ограниченом обиму, истина је; али нрви корак је учињен, ми смо стекли главну машинерију говорног језика, одакле се рађа све остало. Остаје нам још да говоримо; 0 вежбању гласних органа. Право рећи, сви прописи о изговору могу се свести у ове три тачке: 1° Да наставник сам има беспрекоран изговор; 2° да изговара сваку реч разговетно колико год иута буде потребно; 8° да не оставља никад једну реч ире но што је добио од сваког ученика беспрекорну репродукцију. Нека ми се међутим допустп да се задржим на извеспим тешкоћама противу којих ми имамо да се боримо. Сваки језик има извесне звуке који су му особени и ко.је странац изговара тек с муком. То су или сугдасници као аспирисано Јг у немачком (НапсЈ, Нип&. Неггод) и грлени сугласници у истом језику (гсЈг, асЈг, аисћ, ЖаМ) ; енглески има своје меко или слабо 1Јг и своје г (Мгс1, дгг1, ^егЂ), које нема никакве везе с Француским врстама гласа г; или су то самогласници, као немачко о, које се разликује од Францускога и ближе је Францускоме ои. У енглеском, дуги самогласници теже да се дифтонгирају