Prosvetni glasnik

274

ПРОСВКТНН Г.1АСНИК

(а = ег, о = ао); Француско и не ностоји у енгдескои, где се приближује, кад је кратко, гласу еи или чак а (Ш>, висТг, 1иск). С друге стране, немачки нарочито нагомилава у извесним речима групе сугласника, које Франдузи са својим гласним органом тешко нзговарају (с1ег шег ипд, &№ашгдз1е, Аи зрггсЂзГ) и које покушавају да избегну ради олакшиде. Најзад, већина језика сем Француског има у свакој речи по један тоничан нагласак који Француеко уво не нримећује увек и који Французи изговарајући реч премештају покаткад. Не може се довољно препоручити проФесорима да приступе смело овим тешкоћама још од првога часа и да посвете свакога дана по неколико минута гипчељу органа, бирајући речн где се ове тешкоће налазе; н.ихови ће ученици брзо приметити да, изузев ових неколико особености, немачки, енглескн, талнјански и шпански није теже изговарати но Француски. У томе погледу, почетници се лако варају. Оно што је тешко у једном страном језику, то није изговор, већ читање. Њих збуњује разлика између звука и иисменога знака. Загато они изговарају рђаво енглеске речи тгпе, пате, МдМ, или немачке речи тегп, Ђаит, Ризз, пеИскепМаи, Гасћеп? Јер су навикнути да дају сугласницима, самогласницима и диФтонзима што се налазе у овим речима одређену вредност, друкчију од вредности коју они имају у страном језику. Другим речима, гледање писменога знака сметња је добром изговору. Догичан закључак који би се могао извести одавде био би дакле изостављање књиге у нрвој годтши, и човек би био у искушењу да пристане уз ово мишљење да ту скоро министарство није завело једну меру коју ће повући у блиској будућности, треба се надати. Последња два разреда лицејске основне школе, где су живи језици укинути, били су изврсна школа гласовне гимнастике, која би могла бити без књиге, док у првом разреду лидеја, где је време хитно, књига се намеће, с незгодама и опасностима које смо сад споменули. РеФормистичка школа немачких неоФилолога нокушала је да отклони ове опасности помоћу Фонетичке азбуке. Та се азбука, казано • у једној речи, састоји у уједначавању писменог прадстављања истих - звукова. У том систему писања, Француске речи саг, циапА, Јсерг, сЈггеИеп, пишу се једнако с једним к. Проширен на стране језике, овај систем чини највеће услуге: тако су у речима таШе (фр.), Маг и тет (нем.), тгпе, 1о Ме, 1>гГдМ (енгл.) ова слова и различите груне слова које се у ствари изговарају на исти начин замењене једним истим писменим знаком; исто је тако -за оеге, сћеугеиИ, ГгеипЛе, Вапте, итд. Еолико се пипања избегава