Prosvetni glasnik

52*

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

797

Оставио царске дворе, Где му оста мида мајка, Заборави Растко браћу, Тајно оде од бабајка. Или: Не дајте, дедо, славу Никада забораву! И знајте добро и ви где год се слави слава, Српска је кућа права и прави Србин живн. Од свнх ових песама једва да би 4—5 од наших бољих песника заслуживале да буду штампане, и то су оне које се већ налазе у питанкама. Све остале песме назови-несника просто скандализују млади дечји свет својом празноћом и неуметничком Формом. Народних прича о Св. Сави има 28 већином краћих, сем 3—-4 дуже, већином су из Босанске Ђиле и других листова, које је свакако и Вук слушао, али их због њихове незначајности није хтео забележити. Ово опомиње, као да је писац хтео да направи неку збирку етнограФскога значаја, али какве би користи отуда било за децу у осповним школама? Све су ове приче пуне Фантастичности, дидактичност и није увек јасна, а има их које се могу разумети сасвим нротивно смеру, који се има, те све то показује како с народним умотворинама, намењеним деци, треба врло обазриво поступати. Треба садржину њихову добро проверити и оценити да ли ће свака донети жељену корист или напротив, па узети само оно што је несумњиво, а остало одбацити. Зар се неће и сама деца насмејати наивности оне приче, у којој Св. Сава награђује сиромапгаога оцаједнепородице показивањем места, на ком је закопан ћуп дуката? Ми нисмо противу народне романтике, али оне која има смисла, и која се може деци протумачити како је треба разумети. Ми смо дакле и за оне ствари, које се приме за децу, да буду с неким малим коментаром, без кога би значај рада Св. Саве често био деци неразумљпв. Узмимо за пример леиу причу: Св. Сава и ђаво, у којој се најбоље представља културни рад Св. Саве и у којој ђаво нерсониФикује тадашње незнање, с којим се Св. Сава бори. Додуше, алегоријски емисао ове приче, и поред објашњења, тешко да ће бити јасан деци основних школа, те ба збирка овакве садржине могла бити од праве користи тек ученицима гимназија и средњих школа. Међутим на све ово писац се није обазирао, те је тако у збирку унео и приче без икаква значаја, често и бесмислене, поред несумњиво добрих, којима је требало, макар на крају, мало коментара налик ,,нравоученија" к баснама. Ми ћемо те приче претрести. Права је бесмислица, којој никако није било места, прича Св. Сава и иустгтак, а није много паметна ствар ни Св. Сава и калуђери, у којој Св. Сава претвара калуђере у магарце само за то што су се ови усудили опоменути га да може ударити рђаво време. АпокриФ је Св. Сава и Св. Тома, у ком Св. Сава проклиње Св. Тому. Штетна је са гледигата религиозног, а ни торал о занатлијама није добар. Ни мало није иоучна ни прича Св. Сава мири завађене, у којој се прича како су се Цигаии и