Prosvetni glasnik

796

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

VI Прочитано је писмо застуиника Министра иросвете и дрквених послова, господина Министра правде, од 19 ов. мес. ПБр. 7813, којим се шаље Главном Просветном Савету на одену и мишљење молба г. СоФронија Симића, проФ. Женске Учитељске Школ" у Ерагујевцу, који моли да се његов рукопис „Буквар за приправне разреде" откупи и штампа као уџбеник државног издања. Посде усменог обавештења Савет је дао мишљење: да за приправне разреде није потребан нарочити буквар, те се с тога није ни упуштао у оцену поднесенога буквара. VII Саслушан је писмени реФерат г. г. Љубомира Протића, управитеља Женске Учитељске Школе у Београду, и Миливоја Башића, проФесора III београдске гимназије, о рукопису „Св. Сава у песмама и причама", од г. Дветка Радојичића, учитеља из Ужица. Тај реФерат гласи: Г ^аавном Просветиом Севету, Свети Сава, у несмама и причама за школску омладину и народ, приредио Цветко Радојичић, учитељ. Према писму од 5 маја о. г. СБр. 78 част намје поднети ово своје мишљење о сиоменутом делу, које је у рукопису. Онако исто као што је у рукопису Здравље г. Радојпчић покушао да сакупи скоро све песме, изреке и нриче, које се баве о здрављу, исто је тако и овде локушао да прибере скоро све уметничке и народне песме и приче о Св. Сави. Г. Радојичић је дошао на оригиналну идеју да за децу приређује књиге са специјелно једном садржином, што је доста тешка ствар, јер да се кроз једну књигу, која ипак не сме бити велика, провлачи једна основна идеја, треба да је оно што је едско, садржина што разноврснија и занимљивија, а у колико је он то успео, видећемо мало ниже. Његова дакле књижица одступа по правцу од досадашњих дечјпх књижица, које су се у главном подударале с читанкама по разноврсности и занимљивости чланака. За г. Радојичпћа рукопис, који има 18 уметничких и 3 народне песме, и 28 већином краћих народних прича, може се одмах рећи да би он чинио једнолику и досадну књижицу, која не би могла да занима на дуже времена дечју пажњу. Доста је прочитати једну или две лесме, и то су већином познате, и две три народне нриче, ла да се дечја воља за читањем на мах исцрпе, а на што би им било лотребно више читати, кад ништа више не би дознала, нити би нашла ма и најмање нове забаве. Поред песама свих наших бољих песника: Змаја, Љ. Непадовића, Милорада Шапчанина, Вој. Ј. Илијћа и других> има ту песама и средњих и мањих аесника све до имена иотлуно непознатих (Григорића, Расинског, Адкпбијада (!), П. Радуловића. Ј. Васићеве, неког — р и т. д.). У свих тих 18 иесама заокуиило се једно те једно. Св. Сава ђачка слава, он отвара школе, престо гаје чек'о он га није хтео и т. д., и што су позније, све је већа слабост њихова, просто парафразовање ранијих, да се човек чисто згране, кад види како један тако велики сриски дух још није стекао свога правог песника. Поред све једнолпке садржине има ту и стихова, који могу деци сасвим огадити поезију: